Вања Мијатовић доживела страшну саобраћајку, након које је поново морала учити да хода - са њом у ауту била и Ана Севић: "У глави ми је било да је то то"
Вања је отворено говорила о болној теми када је са још двоје колега доживела тешку саобраћајну незгоду, након које је пролазила кроз дуг и исцрпљујући опоравак.
Популарна певачица Вања Мијатовић данас зрачи осмехом и енергијом на сцени, али иза њеног ведрог духа крије се тешка животна борба коју је, како сама истиче, уз пуно напора успела да преброди.
Наиме, 2013. године, Вања је доживела озбиљну саобраћајну незгоду која јој је у потпуности променила живот. У аутомобилу се тада налазила заједно са колегама Аном Севић и Стефаном Петрушевићем, враћајући се са једног хуманитарног концерта. Певачица се касније у једном интервјуу, са сузама у очима, присетила те агоније.
Током опоравка, суочила се не само са физичким изазовима, већ и са дубоким психолошким последицама, а један од најтежих тренутака био јој је када је поновно морала научити да хода.
Упркос свему, Вања данас с поносом истиче да је захвална на том болном искуству.
- После удеса када сам схватила да могу, да ја могу да подигнем ову чашу, да дођем до студија и тако даље, јер то нисам могла, замало да останем, нећу ни да изговарам те речи, ја онда схватим шта је мени пружено и шта сам ја имала онда када сам била незадовољна. Хвала Богу што ме је оставио у животу и на ногама, то је била лекција која ми је нажалост била потребна. Ја се надам, да овако када причам можда људима дође до мозга. Не треба да чекају такву опомену - испричала је певачица за "Нову", након чега је додала:
- Ја нисам била у несвести, сећам се свега, само је један моменат био избрисан из мог памћења. Ана Севић, Стефан Петрушић и ја смо били у ауту, враћали смо се са хуманитарног концерта из Новог Сада. Ту где је сада наплатна рампа, ту смо имали удес, где је бетонски стуб. Тада се градила рампа, није било осветљено, вејао је снег. Није било знака да су радови на путу. Просто се десило, нисмо стигли да одреагујемо адекватно. Сутра ноћ је девојка погинула на том месту, када сам то сазнала пало ми је јако тешко, јер то си могао да будеш ти. Ја сам седела позади, дошла је хитна помоћ и била је ту једна госпођа која ме је тешила и поливала водом. Ја сам седела и само сам им рекла да ме усправе, дошла је хитна помоћ, чинило ми се као да је прошло два сата, али то је тај моменат и субјективни осећај. Одвезли су ме у хитну, Ана и Стефан су били уз мене до ујутру. Расекли су то на мени, сако и панталоне и ставили на скенер. То је био четвртак, а ја треба да радим у суботу, ја размишљам како ћу да радим, много ме боли. Долази доктор и почиње да прича шта сам све поломила, после трећег нисам ни слушала више, само сам питала колико траје опоравак, рекли су ми минимум шест месеци. Онда сам ја ту укапирала озбиљност, ишла сам у шок собу. У глави ми је било да је то то и да идем само на боље. Ја сам била позитивна, тешила сам људе око себе, знам да им је било тешко, ја сам их тешила
Иако се певачица суочила са многим потешкоћама, доктори су јој рекли да њен опоравак напредује брже од очекиваног.
- То је трајало месец и нешто дана, то су радили сви други за мене. Мислим на медицинске сестре, моју мајку и моју баку. Када уђеш у каду да се окупаш, то је нормално, али када немаш то, онда видиш како је. Ми се зацрњујемо, па смо бахати, па смо алави, па смо незадовољни, па хулимо на Бога. Врло је битно да се то скапира, ја се данас нервирам, али није то више тај интензитет. Добра лекција - рекла је Вања, након чега је открила да ју је психички оборила чињеница да мора поново учити ходати:
- Никакав, чудан, то ме оборило психички. Ставили су ми мидер, ту сам пала у несвест два пута у року од десет минута, јер тај мидер треба да се стегне, он се прави преко конституције појединца. Онда сам учила корак по корак, сам процес устајања из кревета траје два минута, постоје покрети које не смеш да радиш. Корак по корак, када сам устала било је тешко, чудно, друго, када нисам могла да сипам себи воду, запитала сам се. Плакала сам док сам вежбала, то ми је било јако тешко, генерално сам била упорна, зато сам и плакала. Спава ти се и не вежба ти се, али опоравила сам се. Шест месеци је трајао опоравак, али после три месеца сам дошла у стање у које човек не дође за годину дана, то су ми рекли доктори.
Доживљавала нападе панике усред емисије
Колико је овај догађај на Вању, осим физичких, оставио и психичке последице говори чињеница да се неко време борила и са нападима панике.
- Ја сам имала неугодности, да не кажем баш нападе панике пред камерама усред емисије. Врло је тешко то, у том тренутку, нисте ни сконцентрисани на емисију, а треба да кажете нешто паметно, је л' да? Борила сам се сама и желим да кажем да људи могу да се изборе сами, свако је другачији и решаваће проблем на другачији начин. Ишла сам код свих могућих доктора, све сам испроверавала, волела сам све да знам и онда сам рекла себи: "Сигурно доктор боље зна од тебе, ако је рекао да си добро, значи да си здрава - испричала је Вања Мијатовић једном приликом у емисији "Премијера".