За 29.000 евра купила кућу на селу: Завирите у рај на земљи Мирјане Бобић Мојсиловић

Књижевница и водитељка Мирјана Бобић Мојсиловић свој мир пронашла је далеко од градске вреве, у селу Мраморак. 

Кућу је купила за 29.000 евра, а данас на имању гаји воће и поврће и ужива у једноставном и испуњеном животу у природи. 

Фотографије које је својевремено поделила на друштвеним мрежама одушевиле су њене пратиоце. 

На богатој трпези нашли су се домаћи специјалитети, док је велики сто постављен у дворишту додатно дочарао идилу сеоског живота. 

– Летос сам гајила парадајз и першун и заиста уживала. Занимљиво је да на селу немате времена да седите. Косим траву, а то је савршена ментална и физичка гимнастика. Посадила сам воће, упознајем људе, кувам и пишем. Направила сам малу оазу изван града и имам где да побегнем. Маштовити људи могу да направе све. Не планирам да живим од пољопривреде, али бар могу да једем своју салату, лук и воће – испричала је Мирјана једном приликом. 

Кућа у Мраморку, која је према речима мештана некада припадала имућној паорској породици, долази са великим плацем идеалним за узгој воћа и поврћа. 

Управо тај простор омогућио јој је да створи амбијент какав је одувек желела: спој природе, рада и креативности. 

Мештани је описују као срдачну и приступачну особу која се лако уклопила у сеоску средину. 

– Често долази у село, овде јој се веома допада. Љубазна је и свима се јави – рекла је једна мештанка за медије. 

Мирјана данас у Мраморку проналази баланс између рада, стваралаштва и боравка у природи, док је кућа на селу постала њен лични рај.

"Моја оаза је у мом кршу"

Стан у ком живи Мирљана Бобић Мојсиловић у Београду уједно је и њен атеље и радни простор. 

Позната ауторка је и раније говорила о месту где настају њене књиге и слике, истичући да прави стваралачки простор не мора бити савршен, већ аутентичан и личан.

– Пробала сам ван града да стварам. Моја оаза је у мом кршу. Било је некад тренутака да сам носила компјутер на море да пишем у сенци маслине, што се и види по мом једном роману. Оаза је потребна због проналажења нове дечје радости. За мене је важан тај одлазак у природу, да уберем детелину, да ходам боса по трави... Срећни су они људи који имају атеље, посебну собу, ја немам ништа од тога, све се догађа ту где се догађа... Мало крша, мало чарапе, чиније за мандарине... Оазу носите у својој глави и свом срцу. За стварање нису потребни нестварни услови – тврди Мирјана.