Za 29.000 evra kupila kuću na selu: Zavirite u raj na zemlji Mirjane Bobić Mojsilović
Mesto na koje uvek može da se vrati i napuni energijom.
Književnica i voditeljka Mirjana Bobić Mojsilović svoj mir pronašla je daleko od gradske vreve, u selu Mramorak.
Kuću je kupila za 29.000 evra, a danas na imanju gaji voće i povrće i uživa u jednostavnom i ispunjenom životu u prirodi.
Fotografije koje je svojevremeno podelila na društvenim mrežama oduševile su njene pratioce.
Na bogatoj trpezi našli su se domaći specijaliteti, dok je veliki sto postavljen u dvorištu dodatno dočarao idilu seoskog života.
– Letos sam gajila paradajz i peršun i zaista uživala. Zanimljivo je da na selu nemate vremena da sedite. Kosim travu, a to je savršena mentalna i fizička gimnastika. Posadila sam voće, upoznajem ljude, kuvam i pišem. Napravila sam malu oazu izvan grada i imam gde da pobegnem. Maštoviti ljudi mogu da naprave sve. Ne planiram da živim od poljoprivrede, ali bar mogu da jedem svoju salatu, luk i voće – ispričala je Mirjana jednom prilikom.
Kuća u Mramorku, koja je prema rečima meštana nekada pripadala imućnoj paorskoj porodici, dolazi sa velikim placem idealnim za uzgoj voća i povrća.
Upravo taj prostor omogućio joj je da stvori ambijent kakav je oduvek želela: spoj prirode, rada i kreativnosti.
Meštani je opisuju kao srdačnu i pristupačnu osobu koja se lako uklopila u seosku sredinu.
– Često dolazi u selo, ovde joj se veoma dopada. Ljubazna je i svima se javi – rekla je jedna meštanka za medije.
Mirjana danas u Mramorku pronalazi balans između rada, stvaralaštva i boravka u prirodi, dok je kuća na selu postala njen lični raj.
"Moja oaza je u mom kršu"
Stan u kom živi Mirljana Bobić Mojsilović u Beogradu ujedno je i njen atelje i radni prostor.
Poznata autorka je i ranije govorila o mestu gde nastaju njene knjige i slike, ističući da pravi stvaralački prostor ne mora biti savršen, već autentičan i ličan.
– Probala sam van grada da stvaram. Moja oaza je u mom kršu. Bilo je nekad trenutaka da sam nosila kompjuter na more da pišem u senci masline, što se i vidi po mom jednom romanu. Oaza je potrebna zbog pronalaženja nove dečje radosti. Za mene je važan taj odlazak u prirodu, da uberem detelinu, da hodam bosa po travi... Srećni su oni ljudi koji imaju atelje, posebnu sobu, ja nemam ništa od toga, sve se događa tu gde se događa... Malo krša, malo čarape, činije za mandarine... Oazu nosite u svojoj glavi i svom srcu. Za stvaranje nisu potrebni nestvarni uslovi – tvrdi Mirjana.
