"Заробили су нас у подрум једне куће, да би се осветили, било је ужасно..." Младен Мијатовић више неће радити на месту конзула, а овако је говорио раније

Младен Мијатовић, једно од најпознатијих и највољенијих лица телевизије Пинк, дуго је био препознат као репортер с лица места. Међутим, претпрошле године је донео изненађујућу одлуку да заврши своју каријеру у извештавању, што је шокирало многе његове верне гледаоце.

Разлог је било његово именовање за првог саветника и конзула у амбасади Србије у Тел Авиву, те је микрофон заменио дипломатским задацима и дужностима у амбасади.

Међутим, како је "Ало" преносио, познати новинар и водитељ Младен Мијатовић добио је понуду коју је тешко одбити. Учествовао је у организовању евакуације наших држављана из Израела и био на услузи свим новинарима из региона који су у претходном периоду извештавали из Израела. Након успешног обављања дипломатског посла конзула у Тел Авиву, пружила му се прилика да своју каријеру настави на Блиском истоку, у Бахреину. Према речима извора Мијатовићу, он је донео одлуку да прихвати ову престижну понуду и сада у Бахреину обавља исту функцију као и у Израелу.

Младен је годинама радио на телевизији "Пинк", међутим, одлучио је да промени своје занимање, а људи су одувек волели да слушају његове догодовштине са терена, које нису биле ни мало наивне.

Младен је током своје новинарске каријере изнео детаље живота и рада у Студију Б током бомбардовања наше земље 1999. године.

- Од 24. марта када је почело бомбардоване, извештавао сам свих 78 дана и ноћи за Студио Б. Био сам истурен репортер на улици, ниједну ноћ нисам спавао. Није ми пало тешко јер је то био мој посао и од тога сам живео. Нисам имао ни аутомобил, ни бензин нити било шта у то време. Имао сам једну привилегију, једну собу у хотелу у центру града да бих био ближи редакцији. Ту сам спавао преко дана - причао је Мијатовић, а онда се дотакао бомбардовања.

- Једне ноћи сам преживео директно бомбардовање зграде генералштаба, био сам ту на лицу места са мојим колегама из штаба за цивилну заштиту. Зграда је већ бомбардована тог дана, али кад су бацили бомбе у другом наврату, неколико људи око мене је погинуло, доста их је тешко повређено. Многи су остали доживотни инвалиди, а мени који сам се ту затекао, стицајем околности ништа се није десило. Ипак, сам доживљај тог ужаса се не заборавља. Сећам се да сам првих 15, 20 минута, али сам видео у страху ту и само ужас тако да сам се тих неколико сати фокусира о првенствено првих 15 20 минута помагао и пружао прву помоћ у сарадњи с ватрогасцима, који много обученији од мене. Помагао сам колико год сам могао и радио оно што су ми они рекли да радим, у сарадњи с Хитном помоћи. Трчао сам од Немањине до Ургентног центра једно 50 пута. То ми је остало поприлично у животу урезано.

Такође, тада се дотакао ситуације у којој му је био угрожен живот.

- Имао сам једну занимљиву ситуацију, благо речено непријатну. Крајем маја 2001. на подручју Великог Трновца је убијен један од вођа албанске терористичке организације, која је тамо деловала. Ја сам извештавао као новинар, међутим, тог дана кад је он убијен, , једна паравојна група тих терориста је заробила мене и мог сниматеља Љубу Стефановића, заједно с још неколико наших колегиница и колега из CNN-a и још неколико страних агенција. Ставили су нас у подрум једне куће као чин одмазде за убиство њиховог вође. Нису били уопште благонаклони према нама, срећом нису знали да смо из Србије, пошто су видели да има странаца, Американаца, Немаца... У том моменту нисмо знали да ли ће бити одмазде. Провели смо 5-6 сати у том подруму, када су нас пјустили. Претпостављам да су схватили да им се не би исплатило да уђу у било какву врсту сукоба са Америком, која стоји иза CNN-a и Немачком која је иза Дојче Велеа. Ми смо се извукли, нисмо проговарали, а касније те вечери сам се појавио на националној телевизији и препричао своје искуство - говорио је тада Младен за "Информер".