ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ Зорана Марјановића о убијеној супрузи Јелени: "Зверство и неправда..."
"Са собом је однела и пола мене."
Сигуран сам да ће истина пронаћи пут да изађе на видело и да ће бити ухваћен зликовац који је угасио један млади живот, једну мајку одвојио од детета и истом том детету натопио очи сузама сваким сећањем на мајку и чежњом да је загрли.
Овако прича Зоран Марјановић (41) пет година после убиства његове супруге Јелене Марјановић (33) у Борчи.
"ДАО ЈОЈ ЈЕ ПАРЕ!" Мина открила Цареву ТАЈНУ - ево са којом ЗАДРУГАРКОМ је био БЛИЗАК пред улазак!
ОЧАЈНА, СМИСЛИЛА ОСВЕТУ! Маја изгорела што спава поред Јањуша - наравила му хаос! (ВИДЕО)
ШАПУТАО ЈОЈ ИСПОД ПОКРИВАЧА: Маја открила НОВЕ ДЕТАЉЕ из изолације са Јањушем: "Грлили смо се...!"
Зоран је оптужен за злочини и суђење му је у току, а он се брани са слободе. Марјановић све време тврди да није убио Јелену, а тако је било и у јучерашњој исповести:
- Истина је да се трагедије дешавају сваки дан, да породице остају без најмилијих, али за овакво зверство и оволику неправду нисам чуо. На сав губитак, још каменице неправедника обасуте на моја леђа, па зар верујете да то бива некажњено од Господа? Моје Јеце се увек сетим по осмеху, по детињастој безазлености и ведрини коју је носила и чиме нам је душу хранила. Та њена душа недостаје у сваком времену са свим људима, да ли зато што је са собом однела и пола мене или зато што више немам где да се нахраним чистоћом међу мноштвом људи - каже Марјановић и додаје:
- Разне приче су долазиле са разних страна. Но, све је то рекла-казала, до конкретног нечега нисам успео доћи. Нема ни сада дан, ево и после пет година, да се не питам ко је могао да почини такав злочин и зашто. А да грешим душу и стављам тако олако сумњу на било кога на основу приче рекла-казала, а да притом нисам сто одсто сигуран. Тада бих већ био исти као и сви који су за слово и реч стављали на листу сумње сваког дана другог члана моје породице и притом се огрешили.
Марјановић је причао о Јелениној и његовој ћерки:
- Она је дете које и мени понекад зада домаћи задатак како се у животу носи са недаћама. Оно на шта сам поносан, то је што дете, које је веома свесно целе ситуације, губитка, неправде, израста у доброг човека, веома је саосећајна, пажљива према другима, пуна разумевања и жеље за туђим успесима. Искрено, плашио сам се за њена гледишта на људе уопште, с обзиром на то да се тако мала већ суочила с великим животним тегобама и неправдама. Али уз божју помоћ видим да расте у једну јаку, праведну и борбену личност.