POTRESNA ISPOVEST Zorana Marjanovića o ubijenoj supruzi Jeleni: "Zverstvo i nepravda..."
"Sa sobom je odnela i pola mene."
Siguran sam da će istina pronaći put da izađe na videlo i da će biti uhvaćen zlikovac koji je ugasio jedan mladi život, jednu majku odvojio od deteta i istom tom detetu natopio oči suzama svakim sećanjem na majku i čežnjom da je zagrli.
Ovako priča Zoran Marjanović (41) pet godina posle ubistva njegove supruge Jelene Marjanović (33) u Borči.
"DAO JOJ JE PARE!" Mina otkrila Carevu TAJNU - evo sa kojom ZADRUGARKOM je bio BLIZAK pred ulazak!
OČAJNA, SMISLILA OSVETU! Maja izgorela što spava pored Janjuša - naravila mu haos! (VIDEO)
ŠAPUTAO JOJ ISPOD POKRIVAČA: Maja otkrila NOVE DETALJE iz izolacije sa Janjušem: "Grlili smo se...!"
Zoran je optužen za zločini i suđenje mu je u toku, a on se brani sa slobode. Marjanović sve vreme tvrdi da nije ubio Jelenu, a tako je bilo i u jučerašnjoj ispovesti:
- Istina je da se tragedije dešavaju svaki dan, da porodice ostaju bez najmilijih, ali za ovakvo zverstvo i ovoliku nepravdu nisam čuo. Na sav gubitak, još kamenice nepravednika obasute na moja leđa, pa zar verujete da to biva nekažnjeno od Gospoda? Moje Jece se uvek setim po osmehu, po detinjastoj bezazlenosti i vedrini koju je nosila i čime nam je dušu hranila. Ta njena duša nedostaje u svakom vremenu sa svim ljudima, da li zato što je sa sobom odnela i pola mene ili zato što više nemam gde da se nahranim čistoćom među mnoštvom ljudi - kaže Marjanović i dodaje:
- Razne priče su dolazile sa raznih strana. No, sve je to rekla-kazala, do konkretnog nečega nisam uspeo doći. Nema ni sada dan, evo i posle pet godina, da se ne pitam ko je mogao da počini takav zločin i zašto. A da grešim dušu i stavljam tako olako sumnju na bilo koga na osnovu priče rekla-kazala, a da pritom nisam sto odsto siguran. Tada bih već bio isti kao i svi koji su za slovo i reč stavljali na listu sumnje svakog dana drugog člana moje porodice i pritom se ogrešili.
Marjanović je pričao o Jeleninoj i njegovoj ćerki:
- Ona je dete koje i meni ponekad zada domaći zadatak kako se u životu nosi sa nedaćama. Ono na šta sam ponosan, to je što dete, koje je veoma svesno cele situacije, gubitka, nepravde, izrasta u dobrog čoveka, veoma je saosećajna, pažljiva prema drugima, puna razumevanja i želje za tuđim uspesima. Iskreno, plašio sam se za njena gledišta na ljude uopšte, s obzirom na to da se tako mala već suočila s velikim životnim tegobama i nepravdama. Ali uz božju pomoć vidim da raste u jednu jaku, pravednu i borbenu ličnost.