Бебица закуцао главу у зид: Страшне сцене у ријалитију, неконтролисано плаче и запомаже, жели напоље

Ненад Мацановић Бебица отворио је душу Дрвету мудрости и без задршке говорио о свему што га мучи, не успевајући да сакрије емоције док је кроз сузе причао о Теодори Делић. Видно потресен, покушавао је да објасни колико му је тешко да се избори са ситуацијом у којој се нашао.

Испричао је да се не осећа много боље, али да се труди да некако прегура сваки дан. Како каже, има тренутака када успе да скрене мисли, али га онда све поново сустигне и сломи. 

Посебно му прија боравак у врту и разговор са Дрветом, јер тада има осећај да може да буде искрен без погледа и осуде других. Признао је да га све ломи изнутра, као и да је о свему разговарао са Анђелом. Иако жели да три месеца што пре прођу, истовремено га плаши оно што долази после – излазак и суочавање са реалношћу, поготово помисао да више неће бити у истом простору са Теодором.

Нагласио је да му мисли непрестано лутају и да размишља о свему, а да га сваки сусрет погледа са њом додатно уздрма и пресече. Осврнуо се и на ситуацију са Анели и Филипом, истичући да то траје већ неко време, још пре него што је постало тема коментарисања. Не разуме због чега је Теодора имала потребу да се уплиће у такве ствари, али наглашава да не жели да се меша. Посебно му смета начин на који се људи међусобно блате – поменуо је Асмина, Станију и Анели – и истакао да је поносан на себе што није говорио ружно о Теодори. По његовом мишљењу, права љубав се показује управо у тренуцима када дође крај. Иако је повређен и разочаран, сматра да би многи на његовом месту реаговали много горе.

На питање Дрвета мудрости да ли мисли да је њихов однос заувек завршен, Бебица је одговорио да верује да није, али да га плаши да би сваки покушај наставка био још гори. Истакао је да без поверења такав однос може донети само додатну патњу и њему и њој. Иако би волео да је крај, како би обоје могли да крену даље, дубоко у себи осећа да прича између њих још није завршена.

Говорио је и о томе колико му је тешко да прихвати наглу промену која се догодила. Подсетио је да су заједно ушли са заједничким циљем и да никада није гледао на њу као на некога са ким нема будућност. Управо зато му је несхватљиво да се све срушило тако изненада. Осећа и одређену кривицу, јер сматра да је она довела себе у ситуацију да се понижава. Уместо да му буде лакше, како време пролази, њему је све теже – не може да спава, стално размишља и враћа филм уназад.

Нагласио је да су током учешћа у седмој сезони били раздвојени свега два дана и да познаје сваки њен поглед. Верује да и она пролази кроз сличне мисли и дилеме, иако није сигуран да ли је заиста тако или само жели да верује у то. На сугестију Дрвета да би можда требало да скупи снагу и разговара са Теодором, признао је да за то тренутно нема снаге.

Додао је да мисли да оно што осећа према њој никада неће потпуно нестати и да ће бол због неуспеха тог односа заувек остати у њему. Чак је рекао да никада неће ни преправити тетоважу која га подсећа на њу. На крају је замолио да му пусте песму „Тихи убица“, нагласивши да је то Теодорина жеља.

Дрво му је на то одговорило да сматра да она не заслужује да јој испуњава жеље, али Бебица није успео да пронађе утеху у тим речима.

Након разговора, када је изашао из врта, његово стање се није поправило. Напротив, емоције су га потпуно преплавиле. У налету бола и очаја закуцао је главу на врата, а затим почео неконтролисано да плаче и рида. Требало му је неколико минута да се макар мало сабере и поврати присебност, како би уопште могао да напусти врт и врати се међу остале учеснике, иако ни тада није био ни близу да се осећа боље.