"Гранд је имао права на продају" Певач открио шта се дешавало иза кулиса уговора са Сашом Поповићем
Бојан Бјелић открио је детаље сарадње са Сашом Поповићем, наводећи да су сви певачи потписивали типске уговоре који су укључивали унапред дефинисану промоцију кроз емисије, док су ауторска права остајала у власништву аутора, а продукција имала право дистрибуције и зараде, укључујући и тада популарне рингтонове.
Певач Бојан Бјелић присетио се периода када је био део музичке продукције коју је водио Саша Поповић, откривајући до сада непознате детаље о начину на који су функционисали уговори и промоција извођача у то време.
Говорећи о правним аспектима сарадње, Бјелић је истакао да су сви извођачи потписивали унапред дефинисане уговоре, без већих одступања:
"У правном делу... Тада су се потписивали типски уговори који су били исти за свакога. Са сваким албумом добијао си шест емисија "Гранд шоу"-а, шест емисија "Гранд параде" и још шест емисија још једне емисије. То је био пакет који су добијали сви, можда је неко добијао и више, али то је био основни пакет и више него довољан за промоцију једног албум", рекао је прво Бојан.
Он је објаснио да је такав модел био кључан за видљивост певача на тржишту, будући да су музичке емисије у том периоду имале огроман утицај на популарност извођача и пласман њихових песама.
Бјелић се потом осврнуо и на питање ауторских права, наглашавајући да је постојала јасна разлика између власништва над песмама и права на њихово коришћење:
" Ја њима дам песме које су... Нису у њиховом власништву, јер су ауторска права аутора неотуђива дела. Песме се дају на коришћење мени као певачу или дискографској кући да се издају, а аутори су дали права да "Гранд" може да објави и продаје дискове. Тада су били популарни рингтонови, па су они имали права и на прикупљање тантијема од тих рингтонова", додао је Бјелић о сарадњи са Поповићем.
Како је објаснио, у време када су физички носачи звука и мобилни садржаји попут рингтонова били доминантни извори прихода, овакав модел сарадње омогућавао је продукцији додатне канале зараде, док су извођачи кроз медијску присутност градили своју популарност.
Његово сведочење осветљава начин на који је музичка индустрија у региону функционисала у том периоду, али и показује колико су се модели дистрибуције и промоције музике променили са развојем дигиталних платформи.
