"Ја сам пред крај живота, нећу моћи да се спасим" - Рада Васић у сузама истакла да не може да устане из кревета: Жели само једно
Легендарна ријалити звезда која је освојила нацију својим непосредњим понашањем у више ријалитија бори се са метастазираним раком.
Рада Васић, мајка Ане и Иване Николић, проживљава један од најтежих периода у животу.
Након што је изгубила супруга Радета Васића, судбина јој је задала још један болан ударац — сазнање да болује од тешке болести због које готово свакодневно одлази на хемиотерапије.
У искреном и потресном разговору, Рада је отворила душу и говорила о борби са болешћу која јој се вратила.
- Хвала што сте дошли да ме посетите. Нисам добро, имала сам рак дојке, операцију, после осам месеци, повратио се, сад имам рак плућа. Сад се једва борим, идем на терапије, идем по лекарима, не могу, имам јаке болове, тромб. Јако сам болесна, право да вам кажем не знам ни како се борим. Не устајем из кревета често, више сам у кревету, него што сам напољу. Ја хоћу да устанем, да шетам, али не могу, одмах ми нога отекне. Од ногу не могу да идем, једва идем и по лекарима - причала је Рада за Блиц док су се сузе сливале низ њено лице и додала:
- Ово што ми се рак повратио, метастазе, сад ми све теже. Изгубила сам вољу, мислим да нећу моћи да се спасим, рак плућа је много тежак, са раком дојке је било другачије. Примала сам хемиотерапије, али од ових ништа не осећам да ми је боље, него као да ми је горе. То што ме ухватила болест, ја знам шта је то, али када помислим на децу, откако ми је Раде умро, ја да им недостајем. Зову ме деца нон-стоп, брину се, кажу ми: “Мама, буди јака”, долазе ми стално. Одлазак Радетов им је много тешко пао, син ми је добио шећер кад је умро Раде, ћерка ми добила инфаркт, ја од стреса, нервозе ова болест, Ана ми била у “Елиту”, па сам се и због ње баш потресла. Храбра сам ја, трудим се да будем јака, устанем, насмејем се, али тешко да може боље да ми буде.
Тежак период за Раду Васић и њену породицу, али како каже, све је лакше када су деца уз њу.
- Моја деца су уз мене, доктори су уз мене и из Ништа и из Прокупља, преко реда ме приме, помажу ми, до апотеке ме испоштују, сви ме храбре. Он је био скоро две године по боницама, ја сам све време била уз њега, гледала сам га. Ништа мени није било, никакву бол нисам осетила, ја сам га купала, облачила, испратила, дочекала, кувала ручак. Били смо нераздвојни. Раздвојимо се само кад је он на дијализама. Деца тугују данас много за Радетом
Корда нек баци бомбу
Рада признаје да јој је било тешко да гледа ћеркине свађе са сада већ бившим дечком Стефаном Кордом.
- У свакој кући има свађе, не може све да буде красно. Мало се свађају, воле, љубе, преспавају, па сутра опросте. Стефан је претерао, пријавили смо га, али Ана ми није весела, мислим да има емоције према њему. Никад их у животу нисам бранила, али кад сам видела шта је он радио, била сам оно што се каже у стању да га убијем. Није мала, велика је, мора да одлучи, ако све то може да трпи нека је. Викао је, вређао, љубоморисао, ја му можда то никад не бих опростила. Раде и ја кад смо се узели, сиротиња и беда смо били, ништа нисмо имали, па деца, кућа, посао - каже она, а на питање колико ју је повредило то што је Стефан рекао да ће бацити бомбу на њихову кућу:
- Ја сам већ и пред крај, ако мисли да баци бомбу нека баци, ако мисли да труне у затвору, нека баци. Ми смо га пријавили, па шта сад да радимо. То је њено. Мислим да не може без њега, ако хоће нек се помири, нека ради шта хоће, ако може да трпи она, могу и ја, ја сам своје прегурала.
