Марко Ђедовић се присетио детињства и Божића на Косову и Метохији: "Кад будем умирао отићићу са том сликом као најлепшом у животу"
Празници су време када се подвлаче црте, сумирају успеси и неуспеси, када завиримо у себе и присетимо се свега онога кроз шта смо прошли.
Новинар и некадашњи ријалити учесник Марко Ђедовић је у интервјуу за портал "Србија Данас", говорио о личним и професионалним темама, али и актуелним дешавањима.
У празничном интервјуу, Марко одговара на питања о приватном животу, послу, медијској слици о њему, односима са људима и плановима за период који долази.
Како се данас осећаш и како би, са ове дистанце, сумирао 2025. годину?
- Мени је добра, не жалим се, али глобално ми је језива. Не могу да гледам и слушам о страхотама које су се у свету дешавале и некако ми то уноси генерално немир. Мени приватно није била лоша, али може то и боље.
Током протекле године суочио си се и са одређеним здравственим проблемима, као и са мањом интервенцијом. Како је твоје здравствено стање сада и да ли си се у потпуности опоравио?
- Биле су то неке ситнице, сада сам никад бољи и, рекло би се, лепши. (смех)
Шта је оно што ћеш из 2025. године највише памтити? Постоји ли нека важна животна лекција коју си из тог периода извукао?
- Јесам, јако битну ствар сам научио. Да некада заћутим на неке ствари са којима се не слажем и да их искулирам. Некада то нисам умео. Можда то иде и са годинама и са окружењем.
Имаш ли утисак да те јавност понекад погрешно доживљава? Колико је Марко Ђедовић у јавности исти онај Марко какав си приватно, а колико постоји део твоје личности који је резервисан искључиво за најближе људе?
- Па не мислим, изузев лажних бот профила на Инстаграму, да народ мене погрешно схвата. Мислим на паметне, мудре и учене људе, са њима се увек добро разумем. Са багром ме и не занима комуникација, изузев хејта, јер да није тако знао бих да радим нешто погрешно. Па ако ћеш искрено, нисам исти. Гледаоци су упознали један део мене кроз мој посао и новинарство, како у ријалитију тако и иначе. Новинарство подразумева оштрину, а не фановски приступ људима, као што је нажалост све више. Приватно, сем моје породице, пријатеља и другара, тешко да вам ико може шта рећи о мени јер нисам неко ко се лако отвара и прича о себи, а ако њих питате, чућете, сигуран сам, све најбоље, јер тако и јесте и јако их волим, као и они мене.
Шта би волео да људи више знају о теби, а да се о томе ретко или никада не говори?
- Ништа, баш желим овакву слику у медијима јер ме она у великом делу и штити од лажних нових познанстава, другарстава итд. Више волим да сам на дистанци јер имам поприлично љубави у животу да би ми требали неки нови људи да ме воле.
Како данас изгледа твоја свакодневица и чему си тренутно највише посвећен?
- Радим, али ја увек имам слободног времена. Виђам се са пријатељима, иако то не качим сваки дан као луд по мрежама, и више него што људи мисле. Чујем се са татом, мамом, сестром сваки дан, и увече гледам "Елиту" или неки филм, грлим се са неким кога волим.
Иако ниси део ријалитија, готово да не прође дан да се твоје име не помене у „Елити“. Због чега је то тако? Често се спекулише да имаш утицај на ток ријалитија, па чак и на то ко улази у њега. Како коментаришеш такве тврдње?
- То су само оправдања за личне неуспехе пропалица. Кад им је лепо, не кажу „хвала Ђедовићу“, него кад им је лоше, крив је Ђедовић. По томе видите да су ти који то причају пропалице, па им треба кривац јер, јелте, они никад нису криви – класична психологија пропалих људи. Немам ја утицај, све то они сами раде себи.
Чини се да си породици Ахмић посебно трн у оку. Како објашњаваш њихов однос према теби и због чега сматраш да им толико сметаш?
- Њима сметају и њихова деца, брат, снајка, деца од брата, а не дај Боже да укуцаш на Гуглу све, црна хроника, наркотици, проституција, са доказима. Тако да част ми је да ме такви мрзе.
Говорио си и о претњама смрћу које си добијао, уз тврдње да сумњаш да су долазиле од Сите Ахмић, као и да си све пријавио надлежним органима. Докле се стигло са тим случајем и какав је тренутни епилог?
- Ма то сам повукао, не занима ме да се бламирам са тим особама и да их гледам кад не морам. Стварно је блам.
Како коментаришеш све приснији однос Асмина и Анели? Сматраш ли да међу њима и даље постоје емоције или је реч о играма, сујети и покушајима освете?
- Анели га воли, зато га и туче јер не може да поднесе да неће бити с њом. Што се њега тиче, час ми се чини да игра игру, час да је искрен, али сигуран сам да никада са мном не би био више, мсм јавно. Неки се*с, нешто, то је ок, чему друго она и служи.
Какви су ти планови за 2026. годину, и на личном и на пословном плану?
- Пословно планирам нешто крупно, али не би било изненађење да кажем, а лично већ имам све што сам желео.
Која ти је омиљена празнична успомена из детињства и зашто ти је баш она остала у сећању?
- Божић у Звечану, на Косову и Метохији, код бабе и деде, и слава Свети Јован њихова, на којој смо се окупљали сви ми унуци, санкали и уживали у безбрижности коју смо само тада имали. То је нека слика са којом ћу, кад будем умирао, отићи као са најлепшом сликом живота.
Која је твоја највећа жеља за Нову годину?
- Да сви будемо срећни, јер је то једино битно и поента живота. А срећни људи су и богати и здрави и лепи.
Да ли публика и у наредном периоду може да очекује још оштријег и бриткијег Марка Ђедовића или планираш да промениш приступ?
- Да! Јер немам путера на глави, немам шта да кријем и и даље ћу се борити против зла умивеног у „жртве“, јер се иначе водим тиме да је реченица „Паметнији попушта“ реченица која утемељује владавину глупости!
За крај, шта би поручио и пожелео нашим читаоцима у 2026. години?
- Е па вашим читаоцима и вама желим исто као и себи и својима, само СРЕЋУ.
