Marko Đedović se prisetio detinjstva i Božića na Kosovu i Metohiji: "Kad budem umirao otićiću sa tom slikom kao najlepšom u životu"
Praznici su vreme kada se podvlače crte, sumiraju uspesi i neuspesi, kada zavirimo u sebe i prisetimo se svega onoga kroz šta smo prošli.
Novinar i nekadašnji rijaliti učesnik Marko Đedović je u intervjuu za portal "Srbija Danas", govorio o ličnim i profesionalnim temama, ali i aktuelnim dešavanjima.
U prazničnom intervjuu, Marko odgovara na pitanja o privatnom životu, poslu, medijskoj slici o njemu, odnosima sa ljudima i planovima za period koji dolazi.
Kako se danas osećaš i kako bi, sa ove distance, sumirao 2025. godinu?
- Meni je dobra, ne žalim se, ali globalno mi je jeziva. Ne mogu da gledam i slušam o strahotama koje su se u svetu dešavale i nekako mi to unosi generalno nemir. Meni privatno nije bila loša, ali može to i bolje.
Tokom protekle godine suočio si se i sa određenim zdravstvenim problemima, kao i sa manjom intervencijom. Kako je tvoje zdravstveno stanje sada i da li si se u potpunosti oporavio?
- Bile su to neke sitnice, sada sam nikad bolji i, reklo bi se, lepši. (smeh)
Šta je ono što ćeš iz 2025. godine najviše pamtiti? Postoji li neka važna životna lekcija koju si iz tog perioda izvukao?
- Jesam, jako bitnu stvar sam naučio. Da nekada zaćutim na neke stvari sa kojima se ne slažem i da ih iskuliram. Nekada to nisam umeo. Možda to ide i sa godinama i sa okruženjem.
Imaš li utisak da te javnost ponekad pogrešno doživljava? Koliko je Marko Đedović u javnosti isti onaj Marko kakav si privatno, a koliko postoji deo tvoje ličnosti koji je rezervisan isključivo za najbliže ljude?
- Pa ne mislim, izuzev lažnih bot profila na Instagramu, da narod mene pogrešno shvata. Mislim na pametne, mudre i učene ljude, sa njima se uvek dobro razumem. Sa bagrom me i ne zanima komunikacija, izuzev hejta, jer da nije tako znao bih da radim nešto pogrešno. Pa ako ćeš iskreno, nisam isti. Gledaoci su upoznali jedan deo mene kroz moj posao i novinarstvo, kako u rijalitiju tako i inače. Novinarstvo podrazumeva oštrinu, a ne fanovski pristup ljudima, kao što je nažalost sve više. Privatno, sem moje porodice, prijatelja i drugara, teško da vam iko može šta reći o meni jer nisam neko ko se lako otvara i priča o sebi, a ako njih pitate, čućete, siguran sam, sve najbolje, jer tako i jeste i jako ih volim, kao i oni mene.
Šta bi voleo da ljudi više znaju o tebi, a da se o tome retko ili nikada ne govori?
- Ništa, baš želim ovakvu sliku u medijima jer me ona u velikom delu i štiti od lažnih novih poznanstava, drugarstava itd. Više volim da sam na distanci jer imam poprilično ljubavi u životu da bi mi trebali neki novi ljudi da me vole.
Kako danas izgleda tvoja svakodnevica i čemu si trenutno najviše posvećen?
- Radim, ali ja uvek imam slobodnog vremena. Viđam se sa prijateljima, iako to ne kačim svaki dan kao lud po mrežama, i više nego što ljudi misle. Čujem se sa tatom, mamom, sestrom svaki dan, i uveče gledam "Elitu" ili neki film, grlim se sa nekim koga volim.
Iako nisi deo rijalitija, gotovo da ne prođe dan da se tvoje ime ne pomene u „Eliti“. Zbog čega je to tako? Često se spekuliše da imaš uticaj na tok rijalitija, pa čak i na to ko ulazi u njega. Kako komentarišeš takve tvrdnje?
- To su samo opravdanja za lične neuspehe propalica. Kad im je lepo, ne kažu „hvala Đedoviću“, nego kad im je loše, kriv je Đedović. Po tome vidite da su ti koji to pričaju propalice, pa im treba krivac jer, jelte, oni nikad nisu krivi – klasična psihologija propalih ljudi. Nemam ja uticaj, sve to oni sami rade sebi.
Čini se da si porodici Ahmić posebno trn u oku. Kako objašnjavaš njihov odnos prema tebi i zbog čega smatraš da im toliko smetaš?
- Njima smetaju i njihova deca, brat, snajka, deca od brata, a ne daj Bože da ukucaš na Guglu sve, crna hronika, narkotici, prostitucija, sa dokazima. Tako da čast mi je da me takvi mrze.
Govorio si i o pretnjama smrću koje si dobijao, uz tvrdnje da sumnjaš da su dolazile od Site Ahmić, kao i da si sve prijavio nadležnim organima. Dokle se stiglo sa tim slučajem i kakav je trenutni epilog?
- Ma to sam povukao, ne zanima me da se blamiram sa tim osobama i da ih gledam kad ne moram. Stvarno je blam.
Kako komentarišeš sve prisniji odnos Asmina i Aneli? Smatraš li da među njima i dalje postoje emocije ili je reč o igrama, sujeti i pokušajima osvete?
- Aneli ga voli, zato ga i tuče jer ne može da podnese da neće biti s njom. Što se njega tiče, čas mi se čini da igra igru, čas da je iskren, ali siguran sam da nikada sa mnom ne bi bio više, msm javno. Neki se*s, nešto, to je ok, čemu drugo ona i služi.
Kakvi su ti planovi za 2026. godinu, i na ličnom i na poslovnom planu?
- Poslovno planiram nešto krupno, ali ne bi bilo iznenađenje da kažem, a lično već imam sve što sam želeo.
Koja ti je omiljena praznična uspomena iz detinjstva i zašto ti je baš ona ostala u sećanju?
- Božić u Zvečanu, na Kosovu i Metohiji, kod babe i dede, i slava Sveti Jovan njihova, na kojoj smo se okupljali svi mi unuci, sankali i uživali u bezbrižnosti koju smo samo tada imali. To je neka slika sa kojom ću, kad budem umirao, otići kao sa najlepšom slikom života.
Koja je tvoja najveća želja za Novu godinu?
- Da svi budemo srećni, jer je to jedino bitno i poenta života. A srećni ljudi su i bogati i zdravi i lepi.
Da li publika i u narednom periodu može da očekuje još oštrijeg i britkijeg Marka Đedovića ili planiraš da promeniš pristup?
- Da! Jer nemam putera na glavi, nemam šta da krijem i i dalje ću se boriti protiv zla umivenog u „žrtve“, jer se inače vodim time da je rečenica „Pametniji popušta“ rečenica koja utemeljuje vladavinu gluposti!
Za kraj, šta bi poručio i poželeo našim čitaocima u 2026. godini?
- E pa vašim čitaocima i vama želim isto kao i sebi i svojima, samo SREĆU.
