Нападнут Милан Милошевић: "Ударали су ме песницама у стомак, губио сам ваздух"

Водитељ Милан Милошевић отворио је душу и проговорио о тешком детињству које је, како каже, оставило дубоке последице на његов живот. 

Иако је јавности познато да је одрастао у тешким породичним околностима, мало ко је знао да је годинама трпео и вршњачко насиље. Гостујући у емисији код Славице Ђукић Дејановић, Милан је открио да је био изузетно посвећен школи и vannastavnim активностима. 

- Био сам предобар ђак. Био сам члан позоришта "Добрица Милутиновић", бавио сам се глумом - рекао је Милан у емисији код Славице Ђукић Дејановић, па додао: 

- Сам сам учио руски језик, а учио сам и енглески и грчки. 

Како је испричао, насиље је трпео током основне школе, док се ситуација касније смирила. 

- Ударали су ме песницама у стомак, губио сам ваздух - испричао је Милан, признајући да је често осећао страх од одласка у школу. 

- У средњој школи тога није било, али у основној јесте. До школе ми је требало око 45 минута пешке, исто толико и назад. Дешавало се да, нарочито зими када мрак рано пада, по сат времена стојим у неком туђем хаустору како бих се сакрио. Тада су капије биле откључане и могло је да се уђе где год. Чекао сам да оду јер су ме они чекали - пет, шест њих - да ме исмевају, цепају свеске... Физички бол није био најгори, већ понижење и малтретирање. 

Водитељ је кући често ишао околним путевима, кроз друга насеља, како би избегао насилнике. 

- Никада им ништа нисам урадио, нити сам икада био насилан. Само сам их се плашио. Знам и данас сва њихова имена, али не желим да их помињем - рекао је. 

Истакао је да је више пута покушавао да пронађе помоћ и у школи, обраћајући се педагогу и директору, али без знања оца. 

- Пријављивао сам их, али сам молио да тата не сазна, јер би он направио велики проблем. То насиље јесте било дечје, али је било изузетно озбиљно - истиче водитељ. 

Његова породица је годинама покушавала да добије помоћ и кроз институције. 

- Ишли смо у Центар за социјални рад, али никада нисмо добили праву подршку. Пре неколико месеци поново сам био тамо због брата и доживео сам јак стрес. Морао сам да седнем у ходнику и затражим чашу воде, било ми је изузетно лоше - присетио се Милан. 

Додаје да су његова мајка и он некада свакодневно долазили у Центар, остављајући брата код комшије, чекали сатима, али да их нико не би примио. 

- Звали смо и полицију, али разумевања није било. Тада није било закона какви постоје данас. Институције су лоше функционисале. Сматрам да је и мој живот, донекле, промашај тадашњег друштва. Сви су гледали и ћутали, а помоћи није било ни за мене ни за моју мајку. 

Милан је истакао да је његова мајка имала само четири разреда основне школе и да због болесног детета никада није могла стално да се запосли. 

- Никада није радила у државној фирми, нити игде стално. Радила је само на њивама - закључио је водитељ у емисији код Славице Ђукић Дејановић