"Сада си ти на реду, умрећеш" Нериова бака се огласила по први пут, бесна на Ситу: Због забране да види унука завршила на психијатрији

Нада Ружањи, бака Нериа Бориса Ружањија, у емотивној исповести, кроз сузе открива болну истину коју да је њен унук под притиском проговорио о неким стварима које је сазнала тек након 11 година.

Након што је Нерио недавно признао да је, како тврди, под притиском изговорио у Центру за социјални рад да не жели да виђа баку и деку, Нада се први пут огласила и поделила своју страну приче, говорећи о годинама туге, неправде и борбе да види дете које воли као своје. 

- Ја ово тек данас сазнајем, можете мислити, ја сам тражила од социјалних радника да дође и психолог и да се пред њима Нерио изјасни зашто неће да иде код нас и то су они и учинили и после извесног времена је нама дошао допис да је све урађено, али нико нам није рекао шта је он изјавио. Извештај је стигао тамо где ја живим, морали смо се појавити, дошли смо мој муж и ја и они су све испунили, није било никакве промене и када су нам дали тај папир који је стигао из Дубровника, ја сам се морала јавити у полицију. Одмах смо ишли, тамо су нас задржали можда три сата, тамо су нас задржали у полицијској станици, полицајка је била дивна жена. Ја сам и њу питала: "Молим вас, реците ми шта је Нерио изјавио", они су рекли да не смеју јер је Нерио имао 11 и по, 12 година, то је било када није ишао годину дана у школу. Све то ми је било чудно и сви су се чудили, комшије и пријатељи су ме питали који су знали Нериа шта су ми рекли када си тражила, па ето, рекли су да је он малолетан и да се не сме толико задирати у његова права. Осећала сам се одвратно, плакала сам, ма шта да вам кажем?! Три године сам била болесна, устајала сам и легала сам са свећом, завршила сам код психијатра, стално сам чула гласове: "Сада си ти на реду, умрећеш!", примала сам инјекцију за смирење, ишла сам на операције...Осећала сам се одвратно, најрадије сам хтела да отворе ону гробницу и да су и мене спустили, ови ме пљују нон стоп, не виђамо малога, био је раздор и у кући - испричала је Нада кроз јецаје. 

Нада је открила и да је породица била разорена годинама, без контакта с Нериом, док је она емоционално и физички тонула: 

- Ја сам стално плакала, остало нас је троје, један син, муж и ја и ми смо живели свако свој живот, син оде у своју собу, муж у дневни боравак, ја у спаваћу собу. Ја плачем, они гледају. Син је други био полудео: "Па мајко, зар је само теби жао Бориса, зар тата није изгубио сина, зар ја нисам изгубио брата? Опљачкала те је, нема га, немамо Нериа, зашто само ти плачеш, умрећеш нам, шта онда?", било нам је страшно, тек после три године када сам се јавила код психолога и добила терапију, коју и дан-данас пијем после толико година. Ја се никако нисам могла помирити с њим да смо ми њега тешко школовали, школовали и овога другога, били смо и ми бескућници када сам дошла овде, нисмо ништа имали. Када се он запослио и када је почео живот неки, муж је 80 одсто инвалид, када сам се запослила у хотелу, када смо почели да имамо примања, мени је морало дете погинути. И то зашто?! Зато што крмача није хтела да га крсти, ја то никада нисам тражила, кунем се! То је стварно истина, није ми жао њих, нек јој се догоди све оно што се догодило и мени! 

Додаје да је посебно боли то што су ћутали и трпели јер им је Нерио, када су последњи пут разговарали, рекао да не иду преко суда јер ће сам долазити: 

- Уствари, да скратим, да вам кажем зашто сам ово послала. После 11 година ја тек сада сазнајем, синоћ сам чула када је то Нерио изјавио, ја то нисам знала да је изјавио под притиском да не жели код баке да иде. Нама нико није хтео да каже шта је рекао, рекли су да је малолетан и да не смеју да иду тако далеко, него да се обратимо суду и да га тражимо. Последњи пут када смо причали, рекао нам је: "Немојте да се обратите суду, знате каква је она, ја ћу вам долазити". Једноставно, то сада све испочетка проживљавам и страшно се осећам, али ми је драго да сам нешто сазнала, па макар то било и уз присилу. Ја њега обожавам, ја њега волим, он је мој, ја у њему видим мог Бориса, не знам, не дај Боже никоме, ниједној мајци да доживи ово што смо ми доживели - изјавила је Нада кроз сузе за Pink.rs.

Pink.rs