"Склонио ме је са стране, изгубили смо контакт": Срцепарајућа исповест Анђеловог оца - открио да ли се одрекао сина, па поменуо Станију
Славиша Ранковић је отворио душу и "истресао" све што му је на срцу.
Отац ријалити учесника Анђела Ранковића, Славиша, одлучио је да отвори душу и у емотивној исповести проговори о нарушеним односима са сином, породичној динамици и детаљима који су годинама интригирали јавност.
Без длаке на језику, Славиша признаје да га дубоко погађа то што га Анђело ретко спомиње, али јасно истиче да га се син никада није одрекао и да поштује његову везаност за мајку.
Славиша за "Блиц" истиче да слабо прати ријалити програм "Елита 9".
- Нити имам времена да вам кажем, искрено нисам нешто заљубљеник у тај ријалити. Свака част свакоме ко то воли да гледа. Ја све то поштујем, али ја стварно немам времена за то, иако ми је син тамо. Ја се надам да је он толико паметан дечко да му тата не треба да га гледа на телевизији - каже Славиша који воли што му је син постао најпожељнији мушкарац у ријалитију и што носи епитет шармера.
- То сам ја носио пре 20 година. Шалим се, шалим се мало. Мени је то драго. Пуно ми је срце ако је тако. Тата је, бар тако кажу, некада био шмекер. Е сада године су учиниле и време своје. Тако да о томе нећемо ни да размишљамо јер се враћамо у прошлост. Али мислим да је он дечко леп, згодан, интелигентан и елоквентан - рекао је Славиша и наставио:
- Тако да не знам шта бих вам више рекао о њему. Нешто ми је ове године много миран, је л’ да? Али добро то је његова можда игрица у том реалитију. Он је већ ту пар година, мислим три, четири године. Тако да он најбоље зна шта ради. Али нешто ми је баш смирен и миран. Он вероватно има неки циљ па зна зашто је миран.
На питање да ли се некада са татом консултовао око уласка у ријалити, Славиша каже:
- Није, никад није. Ми смо мало изгубили контакт. Значи нити се он мене одрекао, нити ја њега. Само смо изгубили неки контакт. Више је он везан, видите и сами по његовим изјавама да је он везан за мајку и за бату. И ја против тога стварно немам ништа против ни против његове мајке. Она је родила мог Анђела. Ја сам њој подарио мог анђела. Тако да ја сам човек који је делимично смирен што се тога тиче и мени је драго да је тако. Значи његово мишљење тако је такво је. Он шта мисли нек ради. Ја ћу га увек подржати. Он је мој син, моја крв и то тако остаје за цео живот.
Славиша признаје да му није право што га син не спомиње.
- Погађа ме. Искрено да вам кажем, погађа ме. Али боље да мене мање помиње него мајку. Тако да значи ако он има такав однос са мајком, а оца је склонио мало са стране, то је његов избор. Ја немам ништа против тога. Он већ сад 18. октобра пуни 34 године. Ако је вољан и жељан да се јави свом оцу после ихај година и да се сретнемо, опет њему препуштам на избор. Ја већ имам близу 58 година тако да ја мислим да не би требао да се мешам поготово сад у његов живот са његових 34 године. Најискреније да вам кажем, ја бих највише волео да он нађе неку жену и девојку с којом ће имати емотивну везу и с којом ће данас-сутра засновати породицу и брак. И мене после 100 година нек окрене и каже: тата, постао си деда. Ето то ће мени бити срећа-рекао је он и додао:
- Ништа ми друго не треба. Јер он има 34. Ја сам имао 24 кад се Анђело родио. Његова мајка Љиљана је била од мене старија, слагаћу вас пет и по година. Тако да мислим да му је време да мало стане на лопту и да се посвети неком свом животу и некој својој породици. Мислим јесу њему породица и мајка и ујак и бака и тата у сенци, али њему треба његова лична породица, каже Славиша и наставља:
- Ми смо се виђали или чули стварно с времена на време. То је све било на две три године. Највише смо се чули кад је он био у вези са Теодором Џехверовић, да кажем, највише смо се тада чули. Мислим какав год да је мој син ја само ето молим Бога да остане такав какав је. Њему је лепо, згодан, млад, леп, пожељан, све је то лепо, али брзо време одлази и пролази. Тако да моје мишљење је да би он требало што пре да се скраси са неком девојком коју он изабере и за коју мисли да може да са њим проведе цео живот.
Упитан шта би рекао ако би Анђелов избор пао на Станију Добројевић, одговорио је:
- Ја сам о томе нисам размишљао, али чујем те приче. Мени лично Станија се допада са њеним размишљањима. - Неки се нормално неће сложити са мном. Неки ће бити против моје изјаве. Неки за моју изјаву. Али мени Станија лично се допада поготово што је из Руме. А ја сам у Руми провео једно три године мог најлепшег емотивног живота. О томе не бих да причам. И мени је Рума прирасла за срце. Тако да бих ја желео да он буде са Станијом. Ето то је моје мишљење. Не знам шта имају у плану да ли да ли они мисле да заснују везу по изласку из реалијитија или док су ту тренутно. Али ја бих стварно, најискреније, волео да он буде са Станијом. Ово све што је он пролазио знам једно 50%, не знам све. Овај мислим да су то све били његови да кажем излети, проводи и остало. Али Станија... ја мислим да је она од њега старија шест година, тако нешто. И његова мајка Љиљана је од мене била старија пет и по година. Тако да му то ништа не шкоди. Овај али битно да нађе неки свој мир и то је моја жеља. Мени је Станија много драга, много интелигентна у односу на све остале. Још њему да поручим да је Рума један прелеп градић са једном дивном душом. Кажем ја сам тамо провео једно две три године моје неке емотивне и зато сам везан за за Руму. Тако да бих волео да тамо посети и Станију, и Руму и остало.
На питање да ли је некада покушао да обнови контакт са Анђеловом мајком, каже:
-Никад се нисмо венчали, али сматрам чим имамо наше заједничко дете да ми је то као супруга. Много година нисмо у контакту. Нити се Љиљана мени обратила нити ја њој. Свако се окренуо на своју страну. Тако се десило и битно да смо ми живи, здрави, да дишемо ваздух. То је мени најбитније. Мени Љиљана није ништа забрањивала. Али једноставно, Анђело је био везан за ујку, за баку, за Љиљану и мајку. Ја сам ту био нешто на страни. Ја сам био само ето кад нешто затреба, тата је био ту. Али нисмо били толико везани као отац и син. Мислим, ја сам то стварно прижељкивао, али знате, ако не можете нешто на фин, културан начин, мислим да не можете ни на силу, а ја силу мрзим изнад свега. То је његов избор живота и можда ће он једног дана да се сети свог оца, али то је готово.
- Мене уопште не занима да л’ ће он бити први, други или трећи. Мене занима да он остане дечко такав какав је и да нађе свој мир и своју срећу и брак. Те њихове паре, прво, друго, треће место, мислим да од тих пара нема ништа јер те паре ништа у животу не значе. Значи паре су мизерна ствар. Постоји нешто много веће у души и у срцу, а паре су небитне у животу. Славиша каже да би га највише усрећило да га Анђело позове.
- Да ме он окрене, да каже тата мој дођи. Ето никад се нисам наметао у животу у њиховој породици тако да ни сада не желим се намећем, поготово што је он сам као постао јавна личност. Моја највећа срећа би била да он буде са Станијом и данас-сутра да оснује неки брак, породицу и децу. Са Анитом нисам био упућен. Највише сам пратио кад је био у вези са Теодором. Да зато што сам се и упознао с Теодорином породицом који су дивни људи и њен брат и отац и мајка су дивни људи.
Иако је било речи да га се син одрекао, Славиша каже да то није истина.
- Није се он одрекао мене. Он је рођен 18. октобра а у јануару је први пут отишао за Јужну Африку кад је имао три месеца. Ја сам после тога одмах за њим отишао тамо да би био са њим и са Љиљаном, његовом мајком. Али ето нису нам се путеви спојили. Они су тамо остали још једно три четири године па су се онда вратили за Београд. Тако да имали смо контакт али то је изузетно слаб контакт што се тиче оца, сина и бивше супруге. Ја никад ни једну ружну реч нећу рећи против његове мајке Љиљане, шта год се дешавало између нас, то је наша приватна ствар. Она је кажем мени родила Анђела. Ја сам му дао име јер сам желео да буде мој анђео.