"Звезде Гранда": Где су и шта раде победници најпопуларнијег шоу програма – од пуних арена, преко адвокатуре, па све до илегале

Музичко такмичење "Звезде Гранда" већ пуне две деценије држи титулу најгледанијег и најутицајнијег шоу програма на нашим просторима. Кроз култну сцену прошле су хиљаде кандидата, а формат је изнедрио бројна имена која данас владају регионалном естрадом. Ипак, дугогодишња историја овог такмичења показала је једно сурово правило – победа у финалу никада није била стопостотан гарант за трајну славу. 

Док су неки тријумфом осигурали пуне арене и милионске тираже, други су доживели да им се слава брзо угаси, па су срећу и каријеру потражили у потпуно другим професијама – праву, глуми или опери.

Занимљиво је и то да су неке од највећих регионалних звезда данашњице, попут Александре Пријовић, Милице Павловић, Раде Манојловић или Тее Таировић, у својим сезонама остале без победничке статуе, али су радом и хитовима надмашиле многе победнике.

Погледајмо где су данас и шта раде они који су током протеклих двадесет година понели титулу победника "Звезда Гранда".

Од естрадног врха до пуних дворана

Први победник у историји такмичења, Бранислав Бане Мојићевић, тријумфовао је сада већ давне 2004. године. Бане је остао упамћен по вансеријском гласу и хиту "Стара љубав", а иако никада није био склон скандалима и жутој штампи, и данас важи за једног од најтраженијих и најизузетнијих певача који редовно наступа широм региона.

Милица Тодоровић, једина победница из Србије у женској конкуренцији, победила је као тинејџерка у другој сезони. Она је направила огроман естрадни успех, снимила бројне хитове, а поред музике остварила се и као глумица у опери Емира Кустурице „Време Цигана“, чиме је доказала свој свестрани таленат.

Међу победницима који су изградили стабилне и изузетно успешне каријере без иједне мрље издвајају се Амар Гиле Јашарспахић, Мирза Селимовић (веран свом поп звуку), као и млада Џејла Рамовић, чија је харизма и вокална зрелост одмах након победе лансирала на сам врх регионалне поп сцене. Последњих година, победнички низ успешно настављају и млађе генерације попут Нермина Ханџића и прошлогодишње победнице Шејле Зонић, који под менторским палицама регионалних звезда крче свој пут ка врху.

Микрофон заменили судницом и позориштем

Неки од победника схватили су да естрада и естрадни живот нису за њих, па су се окренули формалном образовању и потпуно другим професијама.

Најбољи пример за то је Стефан Петрушић, победник пете сезоне. Иако му је предвиђана велика каријера, Стефан се након неког времена повукао из медијске жиже, завршио Правни факултет и данас успешно ради као адвокат. Занимљиво је да је једном приликом признао како је у међувремену заступао и поједине колеге са естраде на суду.

Сличним путем, али ка уметности, кренуо је и Душан Свилар. Победник треће сезоне, познат по свом моћном гласу и склоности ка поп-опери, повукао се са естрадне сцене мимо камера. Уписао је и завршио соло певање, те се посветио позоришту и опери, где данас проналази свој потпуни уметнички мир далек од естрадног жутила. Такође, победник специфичне сезоне у којој су се бирала два победника, Алекса Перовић (избор жирија), посветио се наступима, али је остварио и своју прву позоришну улогу, док се на приватном плану остварио као отац.

Борба са животним изазовима и естрадна илегала

Нажалост, за поједине победнике тријумф је био само краткотрајни бљесак након којег је уследио пад у медијску илегалу или борба са тешким животним околностима.

Победник Дарко Мартиновић остао је упамћен по специфичној животној причи. Иако су многи мислили да је потпуно слеп, Мартиновић је открио да види свега око пет одсто. Након победничког албума, ретко се појављивао у медијима и потпуно се повукао, иако је истицао да га здравствени проблем никада није спречавао да буде потпуно самосталан.

Македонац Ристе Ристески, коме су због специфичног гласа прогнозирали да ће бити наследник чувеног Тошета Проеског, практично није ни започео озбиљнију каријеру након победе, а његова слава се угасила преко ноћи. Сличну судбину на сцени доживео је и Махир Мулалић, победник из тима Марије Шерифовић, који је чак имао пех да изгуби победничку статуу убрзо након финала, док је његов сингл-првенац прошао потпуно незапажено код публике.

Двадесетогодишња историја "Звезда Гранда" показала је да је такмичење само одскочна даска и велика животна школа. Статуа и титула победника доносе тренутни сјај и медијску пажњу, али оно што следи након гашења рефлектора – рад, упорност, срећа, а понекад и одлука да се изабере потпуно други животни позив – заправо дефинише судбину сваког од њих.