ПРВИ ЗНАЦИ СТАРЕЊА: Ево како да знате да вам је пас ОСТАРИО - долази до ОВИХ промена
Пратите их
Сваки пас је, као и сваки човек, различит. Старење је природан процес који носи многобројне промене. Промене у изгледу, физичким особинама, способностима и понашању су сасвим уобичајене код паса и различите су, јер је сваки пас посебан. Ипак, постоје неки заједнички знаци који су препознатљиви код најбољих човекових пријатеља који улазе у старије животно доба.
Иако је формула израчунавања година старости паса нешто компликованија због разлика које се јављају у развоју и животном веку, а везане су за величину паса, могли бисмо да кажемо да у просеку сви пси старости око седам година улазе у период старије доби. Код већине ће се јавити промене у понашању као последица деменције, погоршања вида и слуха, укупног слабљења организма...
РАСПЛАКАЋЕТЕ СЕ: Псић одвојен од МАМЕ која га је УСВОЈИЛА! ПЛАЧЕ као ЧОВЕК (ВИДЕО)
Ево неколико карактеристичних физичких знакова који могу да буду знак да почнете да о свом пријатељу почнете да бринете са повећаном пажњом.
Успоравање кретања, губитак мишићне масе, артритис
Уколико приметите суптилне промене у начину на који пас устаје, леже или корача степеницама у односу на ранији период, ово може бити знак да ваш пас доживљава промене које су уобичајене у старијим годинама. Да ли сте приметили укоченост и оклевање пре неке физичке активности? Да ли промене временских прилика (киша или хладноћа) погоршавају његово стање? Благи губитак мишића, нарочито у задњим ногама, јесте честа појава у старости. Међутим, то могу бити и симптоми, нпр. Кушингове болести па обавезно проверите код ветеринара шта је стварни разлог ове појаве. Артритис је, нарочито код већих и тежих паса уобичајен пратилац старости. Посебно су погођени зглобови ногу, врата и кичме. Потребна је стручна помоћ ветеринара и употреба одговарајућих лекова, суплемената и хране како би се ублажили болови и олакшало кретање љубимца.
ИЗАЗВАЋЕ ОЗБИЉНЕ ПРОБЛЕМЕ: Ове намирнице никако немојте давати ПСУ!
Седе длаке на лицу и глави
Иако неки пси и у ранијем узрасту могу да почну да мењају боју длаке у тзв. седе, ова појава је карактеристична за узраст од шесте или седме године. Најчешће се јавља на лицу, око њушке, очију, образима али и на длакама ушију. Што време више пролази, ове промене су приметније и на деловима шапа, груди, па и репа.
Проблеми са слухом
Ови проблеми се манифестују нешто тежим буђењем, неодазивањем на позиве из даљине па и престрашеним реакцијама када псу приђете с леђа уколико вас није пре тога видео. Нажалост, у медицинском смислу нема могућности да се нешто уради по том питању. Битно је искључити неке узроке као што су инфекције или страно тело у уву. Уколико се ради о процесу који је везан за старење, основна обавеза власника је да свог пријатеља заштити од опасности као што су саобраћај или деца. И стари пси лако уче и прилагођавају се. Добро је уколико можете да их научите „знаковном језику“. Научите их да прате ваше команде рукама када их позивате, дајете наредбу да седну, чекају и слично. То ће у знатној мери олакшати ваш заједнички живот упркос губитку слуха.
Газдарица се само СРУШИЛА, а њен пас је одлучио да јој помогне на УРНЕБЕСАН начин! (ВИДЕО)
Проблеми са видом
У старијем добу, код већине паса се јавља плавичасто-сива маса која прекрива зеницу. С временом она постаје све приметнија и непрозирнија. Стручни термин за то је лентикуларна склероза. Иако изгледа прилично застрашујуче, не брините јер не утиче претерано на вид. Потребно је да се обратите ветеринару како би се утврдило да се ради о овој промени а не о катаракти. Катаракта је бела и непрозирна и драстично утиче на видне способности. Да не буде забуне, и пси могу да пате од катаракте. Као и у случају са слухом, псима који имају проблеме са видом треба обезбедити сигурно окружење без опасности које могу изазвати повреде јер их пас не види.
Дакле, и пси старе и доживљавају промене како у физичком, тако и у психичком смислу. Власници треба да се прилагоде овим променама и обезбеде безбедне и здраве услове. Прилагодите физичке активности реалним могућностима вашег пријатеља, омогућите му више времена за одмор, поштедите га стреса, прилагодите исхрану новим физиолошим потребама. Наравно, више пажње посветите његовом здрављу, што подразумева чешће посете ветеринару. Будите више уз свог пријатеља, јер старост никоме није баш омиљено животно доба. И псима је у старости друштво више него потребно.