ПРОКЛЕТА БИЛА, ЗАГРЛИЋЕШ ТАМУ: Ово су највеће КЛЕТВЕ српске музике!

"Нека је нека живи, нека живи живот свој" каже Шабан Шаулић у легендарној "Голубици", тиме желећи све најбоље особи која га је оставила. Још многи извођачи макар у песми опраштају све онима који су их повредили и не желе никакво зло да им се деси. Реално, то је помало неискрено.

Рекло би се да су ипак далеко препознатљивији они осећаји када бисте желели сва зла света да снађу жену/мушкарца који вам је нанео/ла бол. Представљамо вам седам величанствених клетви српске народне и забавне музике, оне које веома радо људи певају када мало попију и присете се све несреће коју им је вољена индивидуа нанела.

7. Жељко Шашић - Црна жено

Шашић је кратак и јасан - "проклета била!" То је све што хоће да снађе ту кобну црну жену, а сву своју невољу нам је представио у осталим стиховима. Ова песма је постала хит захваљујући филму "До коске", а данас је упамћена као један од највећих ремек-дела српског фолка '90-их година. Како и не би била? Колико је само "црна жено, проклета била!" слатко рећи у екстази...

6. Аца Лукас - Умри у самоћи

Аца је нешто конкретнији од Шаше. Пошто је "проклетство" сувише уопштена ствар, Лукас без икакве резерве жели оно што наслов говори - да та жена умре у самоћи, ни мање ни више. Разлог је превара коју он нема намеру да опрости, а без обзира да ли мислите да су ово прегрубе речи, нема шансе да нисте барем једном у бесу помислили нешто слично.

5. Гоца Тржан - Бумеранг

"Нек' ти буде све као што мени је" - па шта је већа клетва од једне такве у тренуцима када смо очајни? Страшно је пожелети смрт у самоћи, животно проклетство и слично, али истина је да рањена особа у тим тренуцима мисли да не постоји гора ситуација на свету од оне у којој се она тренутно налази. А онда када кажеш да баш такву патњу желиш и том другом, то је заправо знак да му желиш највеће могуће муке које можеш да замислиш.

4. Алегро Бенд - Живим за то

Слађа је мало нервозна... Наиме, ово је једна од ретких песама домаће музике која је заправо продужена клетва и само клетва, без неког другог садржаја осим жеља певачице да се њеном бившем догоди све најгоре. Поред оног Гоциног да му жели исту судбину каква је и њу спопала тј. да га нова девојка не воли и узме му све, има и сјајан стих када такође прижељкује и да  га "с пола града вара". Вероватно је све то или нешто слично он раније радио, тако да нема шта да се замери у њеном приступу.

3. Луис - Мећава

"Пусти највећу мећаву, Господе
јабуку с крова никад да не погоде
бурме венчане кум нек' пијан изгуби
нек' је никад нико не љуби."

Нема се шта додати. Прелепо приказан гнев човека коме се у том тренутку све руши и чија се драга управо везује за цео живот са другим човеком. Не дао бог никоме ту судбину...

2. Рођа Раичевић - Дабогда ничија била / Рођа Раичевић - Дабогда

Рођа се може назвати највећим бацачем клетви домаће музике са ове две песме које отворено већ у наслову откривају какво је расположење извођача.

"Дабогда ничија била" је лепа и помало контрастна песма, са симпатичним поређењима усамљености човека и неким сликовитим симболима. Посебно је упечатљив исечак "како је жени без гријеха... тако је мени без тебе" када говори о тежини његове издржљивости без девојке којој пева и неким другим нагонима који су сличног интензитета као његов... а кад је изабрао баш ту "грешну жену" да се пореди с њом, јасно је и који је узрок његове туге.

"Дабогда" је песма-клетва ако је икада постојала иједна таква. Свака част Слађи Алегро и "Живим за то", али Рођа овде куне као нико никад. Неколико жестоких стихова које почињу са насловним "дабогда" својом снагом чак бацају у сенку фантастични део из рефрена, онај толико вољени: "Ал нећу сваком бити ја к'о теби ситан, небитан..."

Присетимо се четири Рођине клетве које не дај боже да је чула она којој су упућене.

"Дабогда теби ко мени сунце потонуло, 
Дабогда теби ко мени од бола све клонуло

.........

"Дабогда тебе ко мене сви разочарали дабогда, 
Да бог тебе к'о мене сви клели и варали... дабогда."

1. Радослав Роки Родић - Плавуша

Ево је - шампион. Незаслужено вероватно најмање позната од наведених песама и још незаслуженије је да они који су и упознати са њеним постојањем углавном само знају рефрен. А последња строфа иде овако:

"Ако има Бога, клетва срца мога
стићи ће до њеног прага
сама остариће, таму загрлиће
зваће се ничија драга
сама остариће, таму загрлиће
поћи ће са мном до бестрага."

Па стварно, Роки не да је мрзи, не да је бруталан, већ јој заједно са овим "бестрагом" поручује да и у наредном животу ће његов глас да је прогања и да јој судбина никад више неће бити наклоњена. И ми се свакако надамо да неће, јер као што каже рефрен (а ми му верујемо) душа јој је црна да црња не може бити... нећемо јој никад опростити.