ПОНОС ГРОЧАНСКЕ ЧАРШИЈЕ: Ранчићева кућа је прави бисер народног неимарства (ФОТО)
Кућа је настала на самом почетку 19. века, а назив носи по породици Ранчић која ју је изградила, и у њој живела генерацијама.
У метежу савременог живота у престоници многи Београђани прижељкују место где би могли да оду (макар само на дан) и "напуне батерије".
МАГИЈА БЕОГРАДА: Најлепша НЕПОЗНАТА места у престоници која остављају без даха! (ФОТО)
Савршено место за бег од градске буке и гужве је Гроцка, варош необичних лепота и великог историјског значаја, која се налази само 36 км од Београда.
Шетња грочанским улицама представља право путовање у прошлост: старе, беле куће са доксатима откривају трагове "пустог турског" које тврдоглаво опстаје и пркоси једноличној, модерној архитектури. Иако грађене пре 3 века и то искључиво од природних материјала, ова здања успешно одолевају зубу времена.
Највећи драгуљ народног неимарства у овој вароши је Ранчићева кућа, која се налази у Мајевичкој улици бр. 9. Настала почетком 19. века, може се похвалити неуобичајено великом квадратуром: чак 90 квадрата са подрумом, што је и по данашњим стандардима довољно за комфоран породични живот.
-Посетиоци често мисле да су Ранчићи били веома значајна породица, јер овакава удобност становања и простор се не уклапа у слику живота просечне српске породице из 19. века. Међутим, истина је да су били обична грочанска породица: занатлије, трговци и државни службеници – објашњава Зорица Атић, историчарка уметности.
Мудри неимари су имали развијен осећај за лепо, али и практично. Размештај, величине и односи грађени су према мери човека и његових потреба. Простор је у целини компонован са циљем да се постигне највећа могућа функционалност и удобност становања.
-Кућа је испрва изграђена као косовска приземљуша, имала је само две просторије и трем, што је карактеристика косовске градње. Такође веома је ниска, што је олакшавало загревање соба. Таваницу је могуће дохватити руком. Како су Ранчићи напредовали, мењао се и њихов дом. Дограђен је други део куће са доксатом и пространим подрумом и тако су стечене репрезентативне карактеристике српске варошке куће.
У адаптираној Ранчићевој кући отворен је Завичајни музеј Гроцке 1982. године, који је радио у оквиру некадашњег Народног универзитета у Гроцкој.
Музеј је уз друге културне садржаје као сталну поставку излагао легат др Александра Костића, а од 2006. године за разноврсне програме културе кућу користи, данас општинска установа културе, Центар за културу Гроцка.