Јул и август нису једини у низу који имају по 31 дан: Правило 30-31 нарушено је због њега (ФОТО)
Да ли сте знали?
Гај Јулије Цезар, је као што знате био највећи и најславнији римски војсковођа. Поред тога што се бавио политиком, био је писац, а бавио се и научним радом. Јулијански календар је добио име по Јулију Цезару, који га је увео у употребу 45. године пре Христа.
Цезар је био одредио да непарни месеци у години имају по 31. дан, а парни по 30 осим фебруара који у простој години има 29, а у преступној 30 дана. Месеци су се звали: Јануариус, Фебруариус, Мартиус, Априлис, Маиус, Јуниус, Quintilis, Sextilis, Септембер, Оцтобер, Новембер и Децембер.
СТРАВИЧНО! Њена опуштена шетња се претворила у КОШМАР! Овај пакао ће памтити довека (ВИДЕО УЖАСА)
Године 44. пе нове ере, месец Quintilis је преименован у Јулијус у славу Јулија Цезара.
Године 8. нове ере први римски цар Октавијан Август наредио је да се исправи тада уочена грешка у јулијанском календару и одлучено је да се један месец назове његовим именом. Како је он највише ратних победа однео у месецу Sextilis-u управо тај месец назван је по њему август. Али, тај месец је имао 30, а онај назван по Јулију Цезару, јул 31. дан пише сајт duhoviti.com.
ШОК на улицама Београда - Госпођа шетала у обући од које ће вам застати КНЕДЛА У ГРЛУ! (ФОТО)
И настао је проблем, како да Августов месец има мање дана од Цезаровог? Решили су га тако што су узели један дан из фебруара и пребацили га у август. Да не би три узастопна месеца имала по 31. дан, из септембра су један дан пребацили у октобар а из новембра у децембар. То је дужина месеци која важи и дан данас.
Јулијански календар
Јулијански календар користио се у целој Европи до 16. века, када су државе почеле да прелазе на нови Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар. Творац календара је грчки астроном Сосиген.
БИЗАРАН ОБИЧАЈ: Бацају бебе са 10 метара висине, разлог ће вас ШОКИРАТИ! (ВИДЕО)
По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана.
Пре Христовог рођења, у јулијанском календару године су бројане од оснивања Рима, 753. пре наше ере.