На 500 километра од Београда сагађено је најсјајније село - милиони лампица доносе бајковиту атмосферу, а туристи хрле у великом броју
Невероватно изгледа.
У малом хрватском селу, на северним падинама Мосора - у Горњем Долцу, Тихомир Лучић је на камену, без струје, створио нешто што би и најпознатији европски адвенти тешко могли надмашити.
Божићно село на Мосору данас је препознато као најбоља породична туристичка дестинација 2023. године, те добитник Повеље Сунцокрет руралног туризма Републике Хрватске.
На питање како је све почело, Лучић открива да ништа није планирао. Божићно село се, како каже, "дословно десило". Наиме, цела прича почела је с једним коњем, а затим су се животиње почеле скупљати једна за другом.
"Кад смо већ имали коње, зашто не бисмо имали и овце, па краву", присећа се Тихомир.
Животиња је с годинама било све више, а с њима су расли и трошкови одржавања. У тренутку када су га, како каже, "стисла леђа" и три дана није могао да устане из кревета, догодила се прекретница.
"Од силне боли видео сам лампице у глави и тако се створила идеја о Божићном селу", каже Лучић за "Дневно.хр".
Осми рођендан
Прве године нису имали ни струје, а цео пројекат прорадио је уз помоћ два агрегата. Ове године Божићно село слави осми рођендан, а припреме су почеле већ средином августа.
На каменитом и стрмом терену Мосора постављање милиона лампица није нимало лако.
"Код нас је камен на камену, мердевине никад не стоје равно. Потребно је двоје до троје људи да их држи док се пењете и постављате лампице", објашњава Лучић.
Ове године засветлело 4.5 милиона лампица
Месечно на том послу свакодневно ради осам особа, и то пуних осам сати дневно. Ове године у селу је засветлело више од 4,5 милиона лампица, што би спојено у низ износило око 70 километара светлосне инсталације.
У њему живи око 150 до 160 животиња - од домаћих до егзотичних: коњи, јелени, муфлони, ламе, емуи, папагаји, лабудови, патке и многе друге. Шетница кроз имање дуга је готово 1,7 километара, а свака постаја доноси нови призор божићне чаролије.
Посетиоци из целог света
Иако село има тек 11 сталних становника, сваке године кроз њега прође од 40 до 60 хиљада посетилаца из целог света, од Либије до Шведске, од Шпаније до Норвешке.
"Мислим да не постоји место на свету одакле нисмо имали барем једног госта", каже Лучић.
Божићно село ове године своја врата отворило је 29. новембра у 17 часова, када су лампице, као и свих претходних година, упалили штићеници Центра Јурај Боначи из Сплита.
Суботом и недељом посетиоце очекују концерти и културни програм, а током целог адвента отворене су гастро кућице с домаћом понудом.
"Код нас нема индустријских кобасица. Све су производи локалних ОПГ-ова - домаћа кобасица, кисели купус, пасуљ с кобасицом, палачинке, фритуле, пољички сопарник… Све домаће, све наше", истиче Лучић.
Божић који није бајка
За разлику од многих адвентских манифестација које позивају да се "осети божићна бајка", у Долцу Горњем влада друга филозофија.
"Наша парола је да Божић није бајка - Божић се уистину десио. Божић је љубав, топлина и породица. Људи то код нас заиста осете", каже Лучић.
Посебну чар дају и ликови који забављају децу. Деда Мраз у селу је сваки дан, а 6. децембра у село је дошао и Свети Никола. Лучић каже да деци није ништа чудно када виде њих двојицу једног поред другог.
Весело је целе године
Иако Божићно село највише сјаји у децембру, имање живи током целе године. Након празника претвара се у излетиште које посећују школе и вртићи. Деца учествују у радионицама, праве хлеб, обилазе животиње и такмиче се у сеоској олимпијади - потезању конопа, скакању у врећама и прескакању бала.
Бригу о животињама током целе године воде Тихомир и супруга Кристина. За своју жену Кристину каже да има велики таленат за лепоту, па је изглед Божићног села управо њен рад.
"Кристина је на камену успела да створи право мало чудо", каже поносно.
Цео пројекат настао је властитим средствима, уз подршку Туристичке заједнице Сплитско-далматинске жупаније, Жупаније и Туристичке заједнице града Омиша.
Иако планова има много, Лучић каже да све раде дан по дан.
"Живот је кратак, ко зна шта ће бити сутра. Ми планирамо, али све препуштамо Богу и сваком новом јутру", поручује.