"НЕ ЗНАМ КАКО САМ РАНИЈЕ ЖИВЕО": Другарица му је открила трик уз помоћ ког је ПОТПУНО променио своју исхрану

Одрастајући на постулатима (углавном америчке) поп културе, у тинејџ данима ми је једна ствар била онако бескрајно кул и гламурозна: достава хране. Некако се увек у круцијалној сцени филма или серије појави курир са великом браон папирнатом кесом, и онда наши јунаци решавају своје скриптоване дилеме док из малих практичних канистера пресипају тек пристиглу клопу на сет великих лепих тањира.

У међувремену сам порастао и схватио право значење оног хештега #adultinghard, па је достава хране постала више од фотогеничног чина. Потреба и навика. Али будимо искрени, није увек била "као на филму". Најчешће бих се дуго мучио покушавајући да на телефон добијем ресторан из ког желим да поручим, а чекање да пакет стигне обично је трајало читаву вечност и клопа би неретко стизала хладна и претумбана.

Док се није појавио Wolt.

Први пут сам за ову апликацију чуо од другарице из детињства која је у међувремену родила троје деце и наше ТВ маратоне заменила триатлоном кућних обавеза у којима је за кување остало јако мало простора, па је почела да користи Wolt више него било шта друго у телефону. И клинци су увек сити, и мужа чека ручак, а и себи наручи тирамису из омиљеног ресторана (у који више никад не стиже да иде), не би ли задржала макар један самоугодан ритуал у ужурбаном дану. Ипак, колико је за њу Wolt био спас, за мене је страст.

Као неко ко хедонизам схвата крајње озбиљно, а себе сматра бескомпромисним гурманом, свиђа ми се што је цео интерфејс Wolta тако стајлиш, све до профи фотки хране које су бескрајно #mljac. Чим ми је објаснила како све фукционише, одлучио сам да у наредној радној недељи на паузи за ручак woltujem.

Под паролом да храна која стиже брзо до мене није нужно и брза храна већ нешто сасвим здраво и укусно, прво сам за овај #tastetest одабрао Протеин и њихова два бестселера: Анти Мац бургер и протеинске палачинке са јабуком, циметом и орасима. Са бургерима је достава нарочито "опасна" јер често не преживе добро пут који треба да пређу али код Wolta за такву бојазан једноставно није било места: Анти Мац је до мене стигао топао и укусан као да сам био у ресторану, а да притом уопште нисам морао да устајем од компа. Зато сам Woltu одма' уз дезерт дао сјајну оцену.

Када је заједнички ручак са колегама у питању, обично се борим са тим да ли стижем до банкомата или имам довољно кеша код себе, али уз Wolt уопште немам ту бригу јер је довољно само једном унети податке картице и више о томе не бринеш. Да не говорим о томе колико смо сви нестрпљиви да клопа стигне, па у апликацији све време пратимо поруџбину и то драстично мења ситуацију у односу на оно кад немаш појма докле је твој насушни ручак стигао и кад ће доћи тамо где му је место. За гозбу смо изабрали класичну гастро варијанту: домаћи роштиљ из ресторана Бела река и чувене лазање Караван Express. Како не би испало да само кркамо калорично, додали смо мало здравог кускуса за прилог. Треба ли нагласити да су нам кобасице пуњене сиром, уз кајмак и ајвар, од паузе за ручак направиле најбољи део радног дана?

И баш као са сваком новотаријом која ти промени живот на боље, користећи Wolt сам дошао до тога да уопште не знам како сам живео без овако кул опције наручивања хране. Сад још само да направе неку апликацију која ће трошити калорије онолико брзо колико Woltom стижу на сто.