Ово је најчешћа и најглупља грешка у читавом српском језику, а правите је сваког дана
Српски језик је изузетно богат, али је наше знање о њему сиромашно. Ово је најчешћа и најиритантнија грешка у говору која се толико одомаћила да ретко ко зна да прави велики језички преступ.
Ништа ти не требаШ да радиш, нити је она требала да уради, мада је вероватно требало да научите како се користи глагол "требати". Јасно је због чега овај глагол толико збуњује људе. Има много намена. А језичке недоумице су у српском јако честе.
Требаш ми, а знам да и ја теби требам је правилна употреба глагола. Нажалост, људи га све чешће употребљавају овако:
"Знам да смо требали да одемо у продавницу, али требамо да одемо и у биоскоп"
СУКОБ У ЗГ: Ана Бекута ДРЖАЛА ПРЕДАВАЊЕ Вики Миљковић око српске ГРАМАТИКЕ!
Правилно је:
"Знам да је требало да одемо у продавницу, али треба да одемо и у биоскоп"
Дакле, хајде да ово запамтимо:
Када је глагол требати непотпуног значења употребљава се безлично (само у облику трећег лица једнине без обзира у коме лицу и броју је глагол који га допуњава). Он тада значи потребно је, нужно је, ваља. Сложени предикат има облик треба да презент.
У презенту: треба да радим, треба да радиш, треба да ради, треба да радимо, треба да радите, треба да раде.
У перфекту: требало је да радим, требало је да радиш, требало је да раде, требало је да радимо, требало је да радите, требало је да раде.
Могућ је и облик треба инфинитив ако исказ има општи карактер: треба радити, треба учити, треба се трудити.
Кад глагол требати значи бити потребан има облике за сва три лица и једнине и множине: требам ти, требаш ми, треба ми, требамо ти, требате ми, требају ми у презенту, требао сам ти, требао си ми, требао ми је, требали смо ти, требали сте нам, требали су нам.