ПОГРЕБНИК је поделио НАЈЈЕЗИВИЈА ИСКУСТВА ИЗ МРТВАЧНИЦЕ: "Неко ме потапшао по леђима, али никог није било у соби"

Џејкоб Волш, погребник из Јоркшира, на свом ТикТок профилу отворено дели приче из своје свакодневице – укључујући и оне које излазе изван граница рационалног.

"Да ли сам доживео духове? Да ли сам их видео?", питао је он реторички у једном видеу па додао:

"Осетио сам присуство – најчешће у мртвачници, што има смисла с обзиром на то да су тамо људи за које се бринем."

На почетку је, каже, необична искуства приписивао исцрпљености и касним сатима проведеним на послу. Међутим, како су се такви тренуци почели све чешће понављати, почео је да преиспитује природу онога што доживљава.

"Дефинитивно сам имао осећај да ме неко додирује по рамену. Догодиле су се ствари које једноставно не могу да објасним. Али, као што увек кажем – не бојте се мртвих. Живи су ти који вас могу повредити", признао је.

Зашто би га дух додирнуо по рамену? Џејкоб верује да је то можда њихов начин да му покажу захвалност и потврде да свој посао обавља како треба.

"Верујем да је то знак да сам поступио исправно према њима. Увек разговарам с покојницима док радим – кажем им 'добро јутро' и 'лаку ноћ', јер их не сматрам 'несталима', већ особама којима дугујем поштовање."

Додаје да с једнаком пажњом и достојанством приступа и личној нези покојника, на пример приликом бријања, говорећи им шта ради у сваком тренутку – из поштовања.

"Ако нас посматрају – то је у реду. Нико не зна шта долази после смрти, и не тврдим да знам. Нисам овде да вам кажем шта постоји, већ само да поделим своја искуства."

Његов искрен и саосећајан приступ дирнуо је многе кориснике ТикТока, а бројни су му се јавили са сопственим причама. Један колега из погребне струке написао је: "Знао сам рано ујутру да чујем кораке у мртвачници – иако сам био сам."

Други је додао: "Радио сам сам у различитим погребним домовима – и небројено пута чуо кораке изнад себе. Никада ме није било страх."

Једна корисница поделила је интиман тренутак: "Тата ми је изненада преминуо прошле суботе. Отишла сам код маме јер нас је требала. Осетила сам његово присуство. Био је то мој први такав доживљај."

Џејкоб је својим речима подсетио многе на важност поштовања, емпатије и смирености у суочавању са темама које често изазивају нелагоду. Један коментар можда најбоље сажима утисак који је оставио: "Ти си невероватан човек са толико емпатије. Зато ти се и захваљују тапшањем по рамену."