Прецизни подаци уместо паушалних процена: Да ли се јавност годинама намерно обмањује о броју зависника?

Ипак, анализа података медицинских установа и релевантних државних органа открива знатно другачију и много реалнију слику.

На основу до ступних медицинских извештаја, укупан број особа које се у Србији лече од болести зависности износи приближно 1.150. а од чега највећи број чине мушкараци - 80% свих лица која се јаве на лечење. Када се ова бројка упореди са читавом пунолетном популацијом Србије, добијемо удео од 0.02%, што је вишеструко мање од европског просека од око 1.5% становништва.

Овај податак не умањује озбиљност проблема, али истовремено доводи у питање процене о десетинама или чак стотинама хиљада зависника, које се намерно пласирају у јавност од стране некредибилних извора жељних кликова и пажње.

Саговорници из здравственог система наводе да се током године између 220 И 240 грађана обрати институцијама због проблема са прекомерним клађењем. Реч је о бројкама које захтевају одговоран приступ али које су 300 пута мање од оних које се пласирају у појединим медијима.

Нелегална крипто-казина и кладионице, а не легални приређивачи, генеришу случајеве малолетничког коцкања

Истраживање организације "Солидарност за децу" на узорку од 1.100 испитаника представља још једно недавно организовано релевантно испитивање на ову релевантну друштвену тему. Оно је показало да тек 0,6% малолетника имало или је има прилику да учествује у играма на срећу.

Тема овог истраживања било је учествовање малолетника (од 13 до 17 година) у играма на срећу. Прикупљање података је вршено интервјуисањем деце и њихових родитеља телефонским путем, уз одобрење родитеља и пуну заштиту идентитета испитаника, с обзиром на то да је реч о најосетљивијем делу популације.

Где настаје највећи ризик

Стручњаци указују да се највећи део ризика не везује за регулисано тржиште, већ за нелегалне online платформе, посебно тзв. crypto казина, која послују изван домашаја домаћих прописа и институционалне контроле. За разлику од лиценцираних приређивача, који подлежу обавезним механизмима идентификације корисника, ове платформе функционишу без контроле и надзора државних органа често користећи обмањујуће моделе привлачења корисника - играча.

Према оценама стручњака, овакви сајтови представљају кључне изворе настанка нових ризичних понашања, нарочито међу млађом популацијом. Због тога се у стручним круговима све чешће истиче потреба за појачаном институционалном контролом која треба бити усмерена усмереним у гашењу таквих сајтова и сузбијању нелегалног online тржишта игара на срећу.

Новим закономом – значајно појачан надзор и контрола

Изменама Закона о играма на срећу уведен је обавезан систем регистрације и верификације идентитета свих корисника online игара на срећу. Овим решењем малолетним лицима је онемогућен приступ лиценцираним приређивачима, што се у стручним анализама оцењује као један од значајнијих корака ка унапређењу заштите малолетника И других друштвених група. Исто тако приређивачи су у обавези да  примењују и бројне друге механизме за заштиту играча  као што је систем самоискључења као и јасно истакнута упутства за играче како да препознају ране знаке ризика.

Паралелно са регулаторним мерама, развијају се и превентивни програми усмерени на рану идентификацију ризичних образаца понашања, где се превентивно делује у циљу спречавања настанка зависности. Пројекат „Могуће је прекинути“, који се спроводи у сарадњи Удружења приређивача игара на срећу - УПИС и релевантних здравствених установа, често се наводи као пример системског приступа који превенцију ставља у први план.