РАЗГОВОР ПУТИНА И ТРАМПА: Шта је договорено, а шта прекршено?
Уследио је још један телефонски разговор двојице политичара који не признају пораз – Владимир Путин и Доналд Трамп сели су за "виртуелни сто" и два сата разговарали о кључним корацима ка смиривању рата у Украјини.
Али да ли је овај разговор био озбиљан покушај дипломатског пробоја или још једна епизода у серији геополитичког театра?
Путин је, барем формално, пристао на привремени прекид удара на украјинску енергетску инфраструктуру кроз мораторијум од 30 дана, али тек што је телефонска веза преко Атлантика прекинута, експлозије су поново одјекнуле. Кијев се побунио – украјински председник Володимир Зеленски, којег садашњи разговори очигледно заобилазе, поручује да договорени мир вреди тачно онолико колико траје Путинова потреба да га искористи за нову фазу офанзиве.
Истовремено, Путин инсистира на обустави војне помоћи Кијеву – што је захтев који у Вашингтону, барем формално, и даље сматрају неприхватљивим.
Трамп, који је у својој политичкој каријери показао склоност ка импровизованим договорима, преузео је улогу неформалног посредника. Заправо, и више од тога – главног медијатора, вероватно оптерећен и оним обећањем да ће рат решити за 24 сата.
Питамо: да ли је то чин дипломатске генијалности или још један пример његовог "слободно-уметничког" приступа нагодби, где транспарентност и доследност нису од пресудног значаја?
Ко првенствено профитира из овог разговора?
Ако је Москва обећала прекид ватре, зашто су ракете наставиле да падају на Украјину?
Милован Божиновић, дипломата, некадашњи амбасадор Србије у Немачкој и Аустрији
др Невен Цветићанин, председник Форума за стратешке студије и научни саветник Института друштвених наука
проф. Владимир Маринковић, оснивач Клуба српско-америчког пријатељства
Уредница и водитељка СИлвија Сламниг
