RAZGOVOR PUTINA I TRAMPA: Šta je dogovoreno, a šta prekršeno?
Usledio je još jedan telefonski razgovor dvojice političara koji ne priznaju poraz – Vladimir Putin i Donald Tramp seli su za "virtuelni sto" i dva sata razgovarali o ključnim koracima ka smirivanju rata u Ukrajini.
Ali da li je ovaj razgovor bio ozbiljan pokušaj diplomatskog proboja ili još jedna epizoda u seriji geopolitičkog teatra?
Putin je, barem formalno, pristao na privremeni prekid udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kroz moratorijum od 30 dana, ali tek što je telefonska veza preko Atlantika prekinuta, eksplozije su ponovo odjeknule. Kijev se pobunio – ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kojeg sadašnji razgovori očigledno zaobilaze, poručuje da dogovoreni mir vredi tačno onoliko koliko traje Putinova potreba da ga iskoristi za novu fazu ofanzive.
Istovremeno, Putin insistira na obustavi vojne pomoći Kijevu – što je zahtev koji u Vašingtonu, barem formalno, i dalje smatraju neprihvatljivim.
Tramp, koji je u svojoj političkoj karijeri pokazao sklonost ka improvizovanim dogovorima, preuzeo je ulogu neformalnog posrednika. Zapravo, i više od toga – glavnog medijatora, verovatno opterećen i onim obećanjem da će rat rešiti za 24 sata.
Pitamo: da li je to čin diplomatske genijalnosti ili još jedan primer njegovog "slobodno-umetničkog" pristupa nagodbi, gde transparentnost i doslednost nisu od presudnog značaja?
Ko prvenstveno profitira iz ovog razgovora?
Ako je Moskva obećala prekid vatre, zašto su rakete nastavile da padaju na Ukrajinu?
Milovan Božinović, diplomata, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji
dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik Instituta društvenih nauka
prof. Vladimir Marinković, osnivač Kluba srpsko-američkog prijateljstva
Urednica i voditeljka SIlvija Slamnig
