Трагична прича дечака Ивана потресла јавност - мајка га напустила, подигао га ЧОПОР УЛИЧНИХ ПАСА

Иван Мишуков је био дечак који је живео на московским улицама деведесетих година. Након што је са четири године побегао из насилног дома, придружио се чопору паса луталица и постао њихов вођа. Иван је две године живео са псима, учећи њихово понашање и усвајајући њихове инстинкте преживљавања. Научио је да лови храну, да се заштити од опасности и да се креће градским улицама.

 На крају су власти откриле Ивана и поново се спојио са породицом, али је његова прича привукла пажњу људи широм света.

Док је већина дивљих људи напуштена против своје воље, Иван Мишуков је сматрао да је живот на улици бољи од његовог живота код куће. Имао је тешко детињство у бризи деде алкохоличара који је обично данима остављао Мишукова усамљеног. У доби од три или четири године, младић је средином 1990-их напустио кућу да би нашао уточиште код паса луталица.

Руски дечак бескућник и његови сапутници молили су храну из локалне пекаре у граду у близини Москве. У хладној ноћи, Мишуков се склупчао са чопором паса да би заспао. Псима је дао имена Џеси, Гога, Маша и Сева — и са њима провео око две године.

Пси су прихватили Мишукова као једног од својих и делили су с њим све остатке које су нашли на улици. Мишуков је узвратио. Међутим, полиција га је спасила 1998. године. За то је било потребно неколико покушаја, пошто су пси били изузетно заштитнички настројени, и у почетку никога нису пуштали близу Мишукова.

Када је Мишуков спашен, имао је око пет или шест година и очигледно му је била потребна помоћ. Ипак, није био вољан да напусти псе са којима се повезао. „Волео сам псе и они су волели мене“, рекао је Мишуков. „Олизали су ме по лицу - тако пси дају пољупце".

Мишуков је убрзо смештен у сиротиште у близини Москве. Међутим, његова лојална псећа породица га никада није заборавила и појавила се на улазним капијама установе да га покупи. Нажалост, локални званичници су одлучили да убију псе — које је Мишуков описао као своју „једину породицу“.

- Разумем да није било тих паса не бих преживео на улици. Али, захвалан сам и полицајцима који су ме извукли из чопора, и наравно својој хранитељици која ме је одгојила - рекао је Мишуков. 

Оно што Иванову причу чини тако задивљујућом јесте отпорност и сналажљивост коју је показао у екстремним недаћама. Иако је био само мало дете које живи само на улици, успео је да успостави везу са чопором паса и научи да преживи у суровом и немилосрдном окружењу. Његова прича је сведочанство о снази људског духа и невероватној прилагодљивости деце, чак иу најизазовнијим околностима.

Иванова прича такође поставља важна питања о заштити деце и мрежи социјалне заштите. Његово искуство наглашава рањивост деце која живе на улици и потребу за већом подршком и ресурсима за младе у ризику. Иванова прича је инспирисала многе да предузму акцију како би помогли угроженој деци, и служи као снажан подсетник на важност саосећања и емпатије у нашем друштву.

Србија Данас/allthatsinteresting.com/Пренела С.С.