ЧЕТИРИ РАЗЛОГА ЗАШТО АЈКУЛА НАПАДА: Ево чега треба да се чувате и зашто је МУТНА вода опасна
Обратите пажњу
Ретке су особе које бар једном током купања у мору нису помислиле на ајкуле. Последњи догађај у Аустралији поново је пробудио страхове који иначе потпаљују филмови као што је Спилбергова "Ајкула" из 1975. године.
ПРАВОГ ЉУБАВНИКА ЋЕТЕ ПРЕПОЗНАТИ ПО НОГАМА: На ово обавезно обратите пажњу и све ће вам бити јасно
Ево шта се ДЕШАВА када у кући ЗАПАЛИТЕ ЖАЛФИЈУ и тамјан: Ово треба чинити што чешће
ПАРОЛА - СНАЂИ СЕ: Променио пол да би раније отишао у пензију
Музеј Флориде задужен је "Међународну базу података о нападима ајкула", они прикупљају све податке сусретима људских бића и морских предатора. Њихова база података укључује све нападе који су икада забележени у историји.
На основу прикупљене грађе тврде да се годишње у просеку дође до 80 неиспровоцираних сусрета људи и ајкула, од којих се око четири заврши смртоносно.
Ајкуле су врхунски предатори који су милионима година усавршавале свој убилачки инстинкт. Оне су у стању да осете кап крви у води километрима далеко и да на основу електричних импулса у нервима рибе открију да ли је потенцијалан плен повређен. Такође једном када почну да се хране не интересује их ништа друго осим прождирања.
Ако би ронилац ушао у воду у намери да крвљу или рибама намами ајкуле, и уколико би страдао или био повређен, овакав напад би био убележен у категорију испровоциран. Просто речено неко се свесно нашао у потенцијално смртоносној ситуацији.
Велики број људи бива повређен када дира ајкуле које су пришле обали и плажама. Те врсте често нису оне најопасније и напале су да би се одбраниле.
Међународну базу података о нападима ајкула акценат ставља на неиспровоциране нападе. Последња научна истраживања кажу да велике беле ајкуле, иначе главни "зликовци", не схватају људе као плен. Због тога се сматра да је безбедно бити у бистрој води са овим предатором, наравно уколико је пливач миран.
Ипак кристално бистра вода је реткост па ајкуле у таквим ситуацијама са околином комуницирају преко благих загрижаја. Њихова најоштрија чула (додира, мириса и укуса) налазе се управо у устима. У мутној води ајкула може да загризе пливача и да оде. Проблем настаје јер је тај ујед веома моћан и обично изазива велико крварење и панику. Управо су крв и паника два фактора који ће навести ајкулу да се врати.
Особе које су преживеле напад ајкуле кажу да су прво доживеле то да их велика риба гурне својим носом, тек после тога би дошло до уједа. Овакво понашање је следећи ниво агресивног понашања. Ајкуле овако проверавају да ли је биће у води "јестиво" или није.
Најређи случајеви јесу они у којима ајкула свесно лови људско биће. У ову категорију напада може да се уброји онај из 1916. са обала Њу Џерсија (североисток САД-а) када је ајкула убила четири особе, а повредила једну у распону од 11 дана.
Од свих 375 врста ајкула само је 12 може да повреди човека. Од свих њих, само 5 врста је у стању да активно лови људе.
Велика бела ајкула је на врху листе јер мањи примерци могу да буду дугачки око 3,5 метара и тешки око 520 килограма. Ипак обично су веће, а њихова снага уједа је 18 тона по центиметру квадратном. Што је сила којом може да прегризе одраслу људску јединку. Тигар ајкула је следећа на листи, а може да нарасте до пет метара. Она зна да уплива у плитке и мутне воде, па има репутацију ајкуле која уједа. Бик ајкула је позната по томе што обитава у плиткој води а уме и да уђе у речна ушћа веома је територијална и агресивна. Океанска белорепа ајкула и мако су још две мање врсте које умеју да повреде људе, али њихови напад су ретко када фатални.