ЧУДО НА ПЛАЖИ: Откривена боца са стогодишњим писмима - Пронађене и породице војника који су их написали

Понекад се најинтимније приче из прошлости не крију у дебелим књигама, већ у предметима које би многи без размишљања бацили у смеће.

Ипак, судбина их понекад доведе у руке оних који умеју да препознају вредност успомене. Такве приче и поруке са собом често носе не само делић историје, већ и неочекивану емоцију која постаје мост између данашњих људи и оних који већ одавно нису међу живима.

Управо то се догодило једној аустралијској породици током обичне акције чишћења плаже, пише "Пеопле". 

Док су сакупљали отпад на плажи Вортон, недалеко од Есперанса у Западној Аустралији, чланови породице пронашли су стару стаклену боцу, затрпану у песку, која је уместо смећа скривала невероватно откриће. 

У питању су била писма стара више од сто година, написана током Првог светског рата. У боци су се налазила писма двојице аустралијских војника – Малколма Александера Невила (27) и Вилијама Кирка Харлеја (37), написана 15. августа 1916. док су били на броду ХМАТ А70 Ballarat, који је из Аделејда пловио ка Европи. 

Малколм је у свом писму мајци, Робертини Невил, којој је изричито замолио да се порука преда ако је икада неко пронађе, описао како је храна на броду углавном "заиста добра", осим једног оброка, додајући да се брод „силно љуља“, али да су срећни. Писмо је потписао са "твој вољени син". 

Харлеј је у својој поруци навео да се налазе "негде у Бајту", мислећи на Велики аустралијски залив, бележећи тренутак између поласка и неизвесне будућности на европским ратиштима. Према подацима Аустралијског ратног меморијала, Малколм Невил, припадник 48. аустралијског пешадијског батаљона, погинуо је у Француској у априлу 1917. године, док се Вилијам Харлеј након рата вратио кући, што ова писма данас чини још снажнијим подсетником на судбине младића који су отишли у рат. 

Иако је у боци било воде, рукопис је остао читљив, а верује се да је боца годинама била заштићена у пешчаним динама, пре него што ју је море поново избацило. Деб Браун, која је боцу пронашла, контактирала је потомке оба војника и планира да им пошаље писма. Унука Вилијама Харлеја, Ен Тарнер, назвала је откриће "чудом", док је Малколмов посинак, Херби Невил, поручио да је овај проналазак поново ујединио породицу и пробудио понос, али и тугу због младића који је ведра срца отишао у рат из којег се никада није вратио. Браун је признала да ју је садржај писама дубоко дирнуо: у њима је, каже, видљив младић који храбро, готово весело креће у непознато, не слутећи трагичан крај.