ПЕЧЕНИЦА има своју улогу - Ево који су то најбитнији ОБИЧАЈИ за Божић, негде се пече и ВЕСЕЛИЦА , а благо оном ко извуче НОВЧИЋ
Божићни обичаји су занимљиви свим генерацијама, и већина их радо поштује. Један од најпознатијих је ломљење чеснице. Чесница се на почетку божићног ручка окрене три пута с лева на десно, након чега је чланови породице разломе међу собом. Верује се да ће особа која нађе новчић у свом комаду хлеба да буде посебно срећне руке у наредној години.
Када говоримо о божићним обичајима, они се разликују од краја до краја, у питању је традиција која се преноси са генерације на генерацију и на тај начин се чувају и негују праве вредности и топлина породичног дома.
Дан уочи Божића се зове Бадњи дан. Тог дана рано ујутру домаћин са мушким делом породице одлази у шуму по бадњак (у градовима се углавном купује на пијаци), док жене остају кући да месе пецива, пите, колаче, торте и спремају трпезу за Божић.
ПОМОЛИТЕ СЕ ОВАКО - Најкраћа молитва која постоји, осам речи које помажу да свака ЖЕЉА буде ОСТВАРЕНА
Верујете ли да је 13 НЕСРЕЋНА ЦИФРА? Протојереј Владимир упозорава да је СУЈЕВЕРЈЕ највећа САМООБМАНА и да су БРОЈЕВИ само АЛАТИ
Обичаји кажу да на дан уочи Божића, Бадњи дан, најстарији и најмлађи мушкарац домаћинства у рано јутро, пре зоре, одлазе у шуму по бадњак – храстово или церово дрво које ће током вечери унети у кућу. Бадњак се ка кући носи на десном рамену, а када се донесе усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече када га домаћин уноси у кућу. Бадњак симболише Исуса Христа и сече се посебним обредом.
Приликом одсецања изговара се молитва за здравље и срећу породице. На месту где се бадњак посекао ваљало се оставити нешто: парче погаче или мало жита. Бадњак се сече из три ударца, а ако се тако не посече, онда се ломи увртањем. Бадњак сече се укосо и са источне стране. Води се рачуна да дрво приликом сечења падне директно на земљу, а да се не задржи на суседном дрвету.
Увече, када падне мрак домаћин са синовима, или млађим мушким ћељадима, уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече, срећно Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи дан и божићни ручак, а печеница се прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило, и ту остаје до Божића када се служи на Божићну трпезу.
После бадњака у кућу се уноси слама и посипа се по целој кући, у којој се крију разни слаткиши и поклони за Божићни празник. Слама (симболизује сламу на којој је рођен Исус Христ и њеним уношењем у дом се уноси Божји благослов - благостање) саставни је део обележавања Бадње вечери. По старим обичајима уносила се у кућу заједно са бадњаком и распростирала се по поду испод стола, или соби, где је стајала све време Божића. У многим крајевима на њој се и вечерало за Бадње вече. Данас је у урбаним срединама слама симболично привезана црвеним концем за бадњак.
По традиционалном обичају храна на Бадње вече служи се на слами и једе се искључиво рукама. Метални прибор за јело није дозвољен. Код нашег народа постоји веровање да се мора послужити најмање 12 врста различите хране и једно главно јело. Обичај је симболично подсећање на 12 апостола који су са Исусом, сином Божјим, били на тајној вечери.
Од Бадњег дана до завршетка божићних празника у појединим крајевима Србије верује се, да би укућани имали здравља, среће и напретка, не сме да се чује свађа и сви послови требало би да се обављају у тишини. Свака домаћица, тог дана, купи понешто ново за кућу. Обично је то суд у коме се направи чесница, која је симбол здравља и среће укућана, родне године, напретка у пословима и општег благостања породице.
После уношења, бадњака, печенице и сламе, домаћин се стојећи окрене према Икони, очита неку молитву или "Оче наш" и сви седају за породичну трпезу и честитају једни другима Бадње вече. Вечера је код православаца посна, састоји се углавном од пребранца, рибе, киселог купуса, туршије, а након вечере може се засладити посном питом, сувим воћем и орашастим плодовима.
На божићној трпези налази се чесница, која такође има симболично значење и подсећа на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење. Марија им је понудила хлеб и отуда обичај да се на божићној трпези обавезно нађе чесница. Дрен и део иверака који се ставља у чесницу симболизује здравље, а златник или новчић благостање. Печеница води порекло из времена многобоштва, а наша црква је обичај прихватила и благословила. Код Срба је то најчешће печено прасе, у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се веселица.
Чесница је погача која се прави од брашна воде и масти, без квасца. Најчешће је меси најстарија укућанка првог дана Божића, пре изласка сунца. Затим се окреће поливајући се вином и ломи се на онолико делова колико има укућана. У тесто за чесницу се убаци новчић, дрен, и део иверка са Бадњака.