PEČENICA ima svoju ulogu - Evo koji su to najbitniji OBIČAJI za Božić, negde se peče i VESELICA , a blago onom ko izvuče NOVČIĆ
Božićni običaji su zanimljivi svim generacijama, i većina ih rado poštuje. Jedan od najpoznatijih je lomljenje česnice. Česnica se na početku božićnog ručka okrene tri puta s leva na desno, nakon čega je članovi porodice razlome među sobom. Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba da bude posebno srećne ruke u narednoj godini.
Kada govorimo o božićnim običajima, oni se razlikuju od kraja do kraja, u pitanju je tradicija koja se prenosi sa generacije na generaciju i na taj način se čuvaju i neguju prave vrednosti i toplina porodičnog doma.
Dan uoči Božića se zove Badnji dan. Tog dana rano ujutru domaćin sa muškim delom porodice odlazi u šumu po badnjak (u gradovima se uglavnom kupuje na pijaci), dok žene ostaju kući da mese peciva, pite, kolače, torte i spremaju trpezu za Božić.
POMOLITE SE OVAKO - Najkraća molitva koja postoji, osam reči koje pomažu da svaka ŽELJA bude OSTVARENA
Verujete li da je 13 NESREĆNA CIFRA? Protojerej Vladimir upozorava da je SUJEVERJE najveća SAMOOBMANA i da su BROJEVI samo ALATI
Običaji kažu da na dan uoči Božića, Badnji dan, najstariji i najmlađi muškarac domaćinstva u rano jutro, pre zore, odlaze u šumu po badnjak – hrastovo ili cerovo drvo koje će tokom večeri uneti u kuću. Badnjak se ka kući nosi na desnom ramenu, a kada se donese uspravi se pored ulaznih vrata i tu stoji do uveče kada ga domaćin unosi u kuću. Badnjak simboliše Isusa Hrista i seče se posebnim obredom.
Prilikom odsecanja izgovara se molitva za zdravlje i sreću porodice. Na mestu gde se badnjak posekao valjalo se ostaviti nešto: parče pogače ili malo žita. Badnjak se seče iz tri udarca, a ako se tako ne poseče, onda se lomi uvrtanjem. Badnjak seče se ukoso i sa istočne strane. Vodi se računa da drvo prilikom sečenja padne direktno na zemlju, a da se ne zadrži na susednom drvetu.
Uveče, kada padne mrak domaćin sa sinovima, ili mlađim muškim ćeljadima, unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče, srećno Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i božićni ručak, a pečenica se prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo, i tu ostaje do Božića kada se služi na Božićnu trpezu.
Posle badnjaka u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući, u kojoj se kriju razni slatkiši i pokloni za Božićni praznik. Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov - blagostanje) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri. Po starim običajima unosila se u kuću zajedno sa badnjakom i rasprostirala se po podu ispod stola, ili sobi, gde je stajala sve vreme Božića. U mnogim krajevima na njoj se i večeralo za Badnje veče. Danas je u urbanim sredinama slama simbolično privezana crvenim koncem za badnjak.
Po tradicionalnom običaju hrana na Badnje veče služi se na slami i jede se isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije dozvoljen. Kod našeg naroda postoji verovanje da se mora poslužiti najmanje 12 vrsta različite hrane i jedno glavno jelo. Običaj je simbolično podsećanje na 12 apostola koji su sa Isusom, sinom Božjim, bili na tajnoj večeri.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika u pojedinim krajevima Srbije veruje se, da bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka, ne sme da se čuje svađa i svi poslovi trebalo bi da se obavljaju u tišini. Svaka domaćica, tog dana, kupi ponešto novo za kuću. Obično je to sud u kome se napravi česnica, koja je simbol zdravlja i sreće ukućana, rodne godine, napretka u poslovima i opšteg blagostanja porodice.
Posle unošenja, badnjaka, pečenice i slame, domaćin se stojeći okrene prema Ikoni, očita neku molitvu ili "Oče naš" i svi sedaju za porodičnu trpezu i čestitaju jedni drugima Badnje veče. Večera je kod pravoslavaca posna, sastoji se uglavnom od prebranca, ribe, kiselog kupusa, turšije, a nakon večere može se zasladiti posnom pitom, suvim voćem i orašastim plodovima.
Na božićnoj trpezi nalazi se česnica, koja takođe ima simbolično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica. Dren i deo iveraka koji se stavlja u česnicu simbolizuje zdravlje, a zlatnik ili novčić blagostanje. Pečenica vodi poreklo iz vremena mnogoboštva, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila. Kod Srba je to najčešće pečeno prase, u nekim krajevima to može biti i mlado jagnje i naziva se veselica.
Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće polivajući se vinom i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić, dren, i deo iverka sa Badnjaka.