Ево шта се догодило са Маријом након што је Исус васкрсао: Где је живела, како је умрла и зашто се њен гроб и данас слави као чудо исцељења?

Пресвета Богородица, рођена од Јоакима и Ане, била је верена за тесара Јосифа, а зачела је Исуса силаском Светог Духа. Била је уз Сина Божијег током целог његовог земаљског живота – од рођења у Витлејему, бекства у Египат, преко његових првих чуда, па све до Распећа на Голготи. Тада ју је Исус поверио на старање свом ученику Јовану Богослову речима: „Жено! Ево ти сина!“, а Јовану: „Ево ти мајке!“ – симболично је поставивши као мајку свих верника.

Иако Нови завет не нуди много података о њеном животу након Христовог Вазнесења, Свето предање и историјски записи које је потврдио и Ватикан пре 28 година бацају ново светло на судбину најпоштованије жене хришћанства.

Након Христовог Васкрсења, Марија се помиње као једина жена присутна међу апостолима у горњој соби Јерусалимске куће, у којој се догодило силазак Духа Светога – догађај познат као Педесетница или рођење Цркве. После тога, њено име нестаје из библијског записа, али се њено присуство и даље осећа кроз бројна предања и сведочења.

Православна црква учи да је Пресвета Богородица живела још 15 до 24 године након Христовог Вазнесења. Постоје сведочанства да је једно време боравила у Ефесу са Јованом Богословом, али се ипак већина извора слаже да је последње године провела у Јерусалиму. Верује се да је тамо лечила болесне, помагала сиромашнима и духовно снажила ране хришћанске заједнице. Живела је повучено и побожно, све док није у својој 60. или 72. години предала дух свом Сину, који је, према предању, сишао с небеса и узео њену душу.

Три дана касније, и њено тело је узнесено – догађај који данас славимо као Успење Пресвете Богородице или Велику Госпојину. Католичка црква дели ово уверење, које је папа Јован Павле II потврдио 1997. године, иако постоје разлике у тумачењу да ли је Богородица умрла пре Успења или не.

Маријин гроб у Јерусалиму, у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији, данас је једно од највећих хришћанских светилишта. Иако неки оспоравају његову аутентичност због недостатка ранијих записа, дубока вера и дуготрајно поштовање дају му посебно место у хришћанској традицији.

Занимљиво је и предање о посети Пресвете Богородице Атосу. 

По легенди, када је пристала на обалу овог грчког полуострва, била је толико задивљена природом да је замолила Исуса да јој га поклони као врт. Тада је чула глас са Неба: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење.“ Тако је Атос постао света башта посвећена Марији, а женама до данас није дозвољен приступ овом светом месту.

Иако званичне историјске чињенице о животу Пресвете Богородице након Христовог васкрсења остају ограничене, дубока вера, предање и сведочења верника вековима обликују слику о њеној улози као мајке Цркве, утешитељке и духовне водиље свих хришћана.