Некада смо славили МАЛИ БОЖИЋ и ТЕРАЛИ СТАРУ, а данас ДОЧЕКУЈЕМО НОВУ ГОДИНУ - Ево шта обележавамо 31. децембра, а шта 14. јануара!
Нова година је празник који су људи створили без директног астрономског догађаја. У Србији је славље Нове године еволуирало кроз историју, од традиционалног прославе Божића до увођења 1. јануара као званичног почетка Нове године 1919. године. Градови, посебно Београд, су први усвојили западни обичај прослављања Нове године, укључујући балове и забаве. Мали Божић, 14. јануар, постао је значајан празник, обележава се као Српска Нова година, а традиције укључују припрему посебног колача, василице
Не постоји астрономски или природни догађај који је директно повезан са дочеком Нове године! То је феномен који су створили људи. Међутим, у свим културама које користе годишње календаре, долазак Нове године се прославља као празник прелаза из старог у ново раздобље.
Ипак, 1. јануар као датум почетка Нове године није био увек стандардизован, а многе културе су смену годишњих доба обележавале у пролеће или чак у јесен. Када је Нова година завижела код нас и која је "важнија" - она која се дочекује 31. децембра или 14. јануара?
У недељу славимо МАТЕРИЦЕ - Веселом обичају ВЕЗИВАЊА се посебно радују ДЕЦА, а ево шта мајке треба да припреме
"И ја носим ХАЉИНУ па НЕ РОПЋЕМ" - Протојереј Горан открио истину о ОДЕВАЊУ жена у цркви, једну ствар ПОСЕБНО нагласио
У нашим крајевима Нова година почиње да се слави највероватније тек од деветог века. Током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари, па и дан када се дочекује Нова година. У Србији су Нове године стизале на Божић, и ређе на Српску нову годину. На селу се до Другог светског рата прослављао Бадњи дан и Божић, потом Мали Божић или Свети Василије, празник познат данас и као Српска, православна, Нова година.
Увођењем у службену употребу грегоријанског календара 1919. године, прва Југославија је установила и за Србе 1. јануар као први дан Нове године, откад се он код нас празнује као државни празник.
Одломак из књиге "Силуете старог Београда" Милана Јовановића-Стојимировића:
- Прослављање Нове године није наш народни обичај. Нова година се у Србији од скора "дочекује". У Карађорђево доба, па и у доба кнеза Милоша, првога јануара (по старом календару) завршавао се Божић и зато се тај дан звао Мали Божић. Једини обичај вредан помена било је терање Божића.
- После богатог ручка, млади људи су пројахивали коње атаром свога села и гонећи Божић, који је прошао, гонили су симболично стару годину са свим злима које је донела ако није била родна, ако се, док је трајала, десио помор стоке, ако је имала да се памти по некој поплави или некој сличној елементарној несрећи. После јахања, они су се весело враћали кућама и седали поново за пуну софру, на коју би жене донеле "васиљице", премазане медом, које су се тако звале зато што је тога дана "падао" Св. Василије. Сем тога, домаћину је служена свињска глава од божићне печенице, остављена да се једе на тај дан.
- Један далеко важнији обичај био је везан за Мали Божић, јер је под Карађорђем то био дан када су у Београд долазиле народне старешине да положе рачуне о своме раду. Мали Божић је био дан када се састајала Народна скупштина да решава о буџету за идућу годину. Једни су тај дан чекали са нестрпљењем, да би могли изнети своја мишљења и критике на рад централне власти, а други су тешка срца долазили у Београд, јер су имали да правдају своје локалне издатке и дефиците и да чују Вождове оштре прекоре. На тим скупштинама дискусије су често биле и жучне, јер су војводе последњих година устанка били у завади са централном управом па и међу собом. Зато је неко приликом пропасти Србије 1813. рекао: "Мали Божић нас више неће затећи заједно!" - при чему је мислио на 1. јануар 1814.
- У народу није постојао неки нарочити начин честитања Нове године, утолико пре што ни нова година Српске Православне Цркве не почиње 1. јануара, него 1. септембра, јер Црква тада препочиње свој годишњи "репертоар" празника и служби везаних за њих. (Сем тога, Турци и Јевреји имали су своје нове године, везане за сасвим друге датуме.) Међутим, када је кнез Милош почео да заводи државну администрацију и свој дворски церемонијал, више-мање по западном типу, и кад је као шеф државе почео да честита Нову годину другим владарима, а и они њему, почео је да прима новогодишња честитања и од својих поданика.
- Зато је честитање Нове године дуго било једна чисто званична и варошка ствар, коју село није прихватало. Београд је, као престоница, први у Србији увео у обичај новогодишње празновање, које је с временом, по угледу на "Силвестрово", на Западу, почело да се светкује у позајмљеним формама "бдења", односно "чекања" Нове године, уз разне шале и весеља у току ноћи и уз облигатне новогодишње честитке 1. јануара пре подне.
- Доцније, двор је установио свој чувени новогодишњи бал, који је био имитација новогодишњег дворског balla у Паризу, када је Наполеон III обично држао свој велики политички говор, у коме је, до свога пада, додиривао скоро сву спољну политику европског континента. Има се утисак да је те балове код нас први увео кнез Михаило, а зна се колико су на њих полагали краљ Милан и краљица Наталија, која је бриљирала на њима у свој помпи своје горде лепоте, и уживала да око себе сакупи што одабраније друштво. Музика и игра биле су њене две главне пасије, а може се рећи да је и умела да игра, јер је у кадрилу, валсу, полонезама и менуету морала да има савршене саиграче.
Мали Божић или Српска Нова година
Четрнаести јануар је празнични дан када се слави Васиљев дан (Мали Божић) и Српска Нова година. Овај дан у Србији се обележава као крсна слава. Када је 1. јануар узет за почетак нове године, тада је Мали Божић почео да важи као Српска Нова година.
У традицији Срба, поводом Светог Василија припрема се специфичан колач по имену василица, направљен од пшеничног брашна. Сличан колач постоји и у грчкој култури под називом "василопита".
Постојало је веровање да је најбоље дочекати Нову годину будним, па су многе девојке користиле ово бдење како би гатале о својој будућности, посебно девојке у Босни које су, попевши се на таван, бацале обућу кроз врата. Ако би обућа, када падне, била усмерена од куће, сматрало се да ће ићи у том правцу, односно, да ће се удати у том смеру.
14. јануара се поново уноси бадњак, долази положајник, а на трпези се налази глава божићне печенице која се чува до тог дана.
Период од Божића до Богојављења (19. јануара) у народу се назива "некрштеним данима", током којих, према веровању, демони, караконџуле и вештице вребају људе на сваком кораку.
На овај дан, служи се литургија Светог Василија Великог, чији се помен такође обележава првог дана Нове године према црквеном календару.