Да ли СРБИ треба да КИТЕ ЈЕЛКУ? Пагански обичај или симбол ВЕЧНОГ ЖИВОТА - ево какве везе има са БАДЊАКОМ
Првих деценија 18. века, људи су јелке украшавали јабукама и орасима зато што су ови плодови расли на дрвету, али и зато што оба симболизују регенерацију живота са пролећем које долази после зиме. Убрзо су почели да украшавају јелке и другим воћем, затим су се одједном појавиле и шарене траке. Временом, украси постају све светлуцавији што је, у ствари, одржавало идеју да јелка треба да чува светлост у кући јер је Божић празник светла и весеља.
Претпразнично расположење је ту. Гужве у граду, продавницама, сви журе да се добро припреме за предстојеће празнике и купе поклоне својим најмилијима.
Верујемо да сте већ окитили своје домове и наравно новогодишње јелке. Дух празника осећа се и међу људима и на улицама, али и у кућама.
Стално сте ПРЕХЛАЂЕНИ и сврби вас кожа? Нутриционисткиња Ивана за СД упозорила - не игноришите знаке које вам организам даје, здравље вам је УГРОЖЕНО
Откривен тајни рецепт Лепе Лукић (83) за ЈАК ИМУНИТЕТ и младоликост - Она не зна за високу температуру, а кључ је у 1 СТВАРИ
Кићење јелке свакако је забаван „посао“, како деци, тако и одраслима. Последњих година украси за јелу су разноврсни, од кугли различитих величина, машница, анђела, лептира, звончића…за свачији укус по нешто.
У Србију је тренд кућења јелке пред Нову годину дошао педесетих година прошлог века. Тада су је китили пионири за празнике, али она није имала неки религијски ритуал. Код нас религијску подлогу има бадњак, али он се у кућу уноси 6. јануара, на Бадњи дан.
Срби верују да је окићена јелка симбол благостања, среће, радости и наде. Како би наши стари рекли, "ваља се" да се јелка кити породично, у друштву вољених и најближих.
Постоје два веровања о томе како је настало кићење јелки. Према првом, свети Бонифације је спасао живот детету које су пагани хтели да жртвују, тако што је песницом сравнио са земљом храст око којег су се окупили. На месту где се налазио храст никла је јела, као симбол Исусовог вечног живота.
Друга легенда каже да су испред пећине, где је рођен Исус Христ, била три зимзелена дрвета – кедрово дрво, бор и јела. Након Исусовог рођења у знак поздрава затресла су се сва три дрвета и даривали су месију. Кедар је као дар за новорођенче имао миришљаве иглице, бор шишарке, а јела није имала никакве плодове које би поклонила, па је заплакала. На њу се тада анђео смиловао и поклонио јој звезди са неба, коју је она онда поклонила Исусу. Управо се због овога на врх јелке ставља звезда – као знак љубави према Исусу Христу.