УСКРШЊИ ОБИЧАЈИ - Шта сваки верник МОРА урадити у данима који следе, не заборавите ове чињенице

Док је Божић најрадоснији дан у хришћансту јер је тада на свет дошао Месија (грчки: Христос / Χριστός), Ускрс представља саму срж хришћанства а то је победа над смрћу кроз жртвовање и патњу.

Када се слави Ускрс

Ускрс спада у групу „покретних празника”, али увек пада у недељу. Датум Ускрса се одређује на основу лунарног календара. Ускршња недеља се одређује као недеља у седмици пуног месеца који се јави након пролећне равнодневице.

Пошто су датуми у јулијанском календару померени за 13 дана, православни Ускрс никада не може бити пре 4. априла, нити после 8. маја, а претходи му и јеврејски празник Пасха. Ове године (2024), по јулијанском календару, обележава се 5. маја, док су верници католичке вероисповести празник Христовог васкрснућа прославили 31. марта.

Припреме за Ускрс

Како Ускрс слави ускрснуће као једну од најзначајнијих догми хришћанства, важна је и припрема верника за овај празник. Претходи му најдужи пост и важни празници.

Осам дана пре Ускрса обележава се Лазарева субота, која слави чудо Лазаревог ускрснућа, а одмах сутрадан су Цвети, празник који чува сећање на дан када је Исус Христ са ученицима дошао у Јерусалим.

Недеља пред Ускрс назива се страсна недеља и сви дани означени су као велики, од понедељка до петка. Петак се сматра најтужнијим јер је тада Исус разапет на крсту са трновим венцем као круном.

Велики петак је дан тишине, не пева се и не игра, на црквама не звоне звона. Литургија се служи само ако се поклапа са празником Благовести, а на посебно украшен сто поред олтара излаже се плаштаница, која представља Христов гроб. Целивање плаштанице траје до Ускрса, а постоји и обичај да се верници провлаче испод стола замишљајући жељу и молећи се Богу за испуњење.

У неким крајевима се покојници не сахрањују на Велики петак јер се верује да би се тиме „пореметила земља у којој почива Исус”.

Бојење јаја и прослава Ускрса

У четвртак и петак уочи Ускрса боје се јаја. Црвена боја је обавезна јер представља проливену Исусову крв, док друге боје указују на радост због победе и стварања новог живота. Порекло обичаја бојења јаја не може се тачно одредити, па постоји неколико верзија тог предања.

По једној је Марија Магдалена након Христовог васкрсења дошла у Рим и цару Тиберију поклонила црвено јаје, поздрављајући га речима „Христос васкрсе”. Јаје, као симбол настанка живота, било је коришћено у многим културама и пре хришћанства.

По светом предању, Исус је, прорекао своје васкрснуће трећег дана након смрти, а ученицима је рекао да ће то знати јер ће на тај дан кокошке носити црвена јаја.

Постоји и предање по коме је Христ једном приликом успео да побегне пред хајком римских војника који су застали да се диве црвено обојеним јајима, која је у корпици, поред пута држала једна жена.  Верује се и да је у тадашњим различитим културама постојао обичај даривања шарених јаја у знак победе или радости.

Бојење јаја сматра се важном припремом за обележавање овог празника, па домаћице томе придају велики значај. Прво обојено јаје назива се „чуваркућа” и оставља се на посебном месту у кући и чува се до следећег Ускрса, јер се верује да штити домаћинство.

Ускршњи дан

Ускрс је дан радости. Звона на црквама звоне, а људи се поздрављају са “Христос васкрсе”, уз обавезан одговор “Ваистину васкрсе”. Ускрс је породични празник и слави се уз присуство свих укућана и обавезну свечану трпезу која означава и крај четрдесетодневног поста.

У неким деловима Србије домаћице спремају посебне лепиње у облику венца са јајетом уметнутим унутра, познате као ковржњак, које се размењују са пријатељима. На ускршње јутро деца се трљају црвеним јајетом по лицу „да би била здрава”, а девојке умивају водом у које је потопљено јаје како би током године биле румене.

Свако ко тај дан дође у кућу добија јаје на поклон, а јаја се дарују и када се иде у госте. Посебна радост за децу је обичај који се зове „купусање гнезда” и подразумева да деца траже поклоне који укућани за њих остављају у посебно декорисаним гнездима, уз причу да их је ту донео Ускршњи зека, на исти начин на који их за Божић доноси Божић Бата.

Обичаји за Ускрс

Различите културе су додале и још неке обичаје за овај велики дан.

У Италији се празник слави породично уз богату трпезу на којој су обавезна јагњетина, торта пасквалина, слано јело од спанаћа и јаја.

У Србији се, рецимо, јагњетина једе на Ускрс само ако је пре њега прослављен Ђурђевдан.

У Француској се после обавезне породичне ускршње мисе креће у лов на јаја која је домаћица или неко од укућана рано ујутро или ноћ пре празника сакрио по башти или у кући. За ову прилику праве се и посебна чоколадна јаја, која представљају награду проналазачу. Обичај лова на јаја раширио се из Француске и у друге европске земље, као и у Америку.

На Филипинима се специфичним ритуалима обележава цела недеља пре Ускрса, а обичаји за Ускрс су и маскирање мушкараца у римске војнике који марширају улицама, симулирајући поворку пре распећа. Маскирани мушкарци бичују себе по леђима, а није редак случај ни да се симулира распеће.

На Бермудским острвима за Ускрс се пуштају специјално прављени папирни змајеви који симболишу Христово распеће. Породични ручак је обавезан уз незаобилазна јела као што су торта од бакалара и специјално умешена пецива са знаком крста.

Словачка и део Мађарске Ускрс прослављају и специфичним ритуалом шибања врбом или поливања водом поворке девојака или жена које пролазе улицама. Верује се да је врба симбол плодности, па отуда ови обичаји за Ускрс, а жене и девојке том приликом посматрачима, „мучитељима“, поклањају украшено јаје.

Свим земљама је заједнички обичај туцање јајима, својеврсно такмичење у чврстоћи јаја. Онај чије јаје остаје цело за награду узима противниково јаје са напрслом љуском.

Србија Данас/Круг здравља/Пренела: Т.О.