Сутра славимо ПРЕБОДОБНОГ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ, а у овом МАНАСТИРУ се дешавају ЧУДА - Болесни оздрављали, нероткиње рађале, а богаљи исцељивани
Пустињак је прорекао да ће постати цар, а онда му се јавио у сну и чуда су почела да се дешавају.
Српска православна црква и њени верници 1. новембра обележавају дан Преподобног Прохора Пчињског
О пустињаку Прохору Пчињском се зна да је живео почетком 11. века. Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај а затим је уточиште нашао на планини Козјак. Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном који је ловио у козјачким шумама.
Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.
Свети Лука „лекар душе и тела„ - Верује се да ко има ПРОБЛЕМ са ОЧИМА, и приђе његовом гробу, ДЕШАВА СЕ ЧУДО, а ево где се налази
Ако планирате ЗИМНИЦУ, ПОЖУРИТЕ - ову намирницу ОБАВЕЗНО убаците, чист ПРОБИОТИК за организам, а спречава и упорне ИНФЕКЦИЈЕ
Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: “Ти си заборавио мене старца”.
Цар тада одлази на Козјак и тражи пећину где су се срели. Наћи ће је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остатке старца који се упокојио.
Према веровању, још тада су почела да се дешавају чуда. Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану. Када су, међутим, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу. Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај. Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело свеца. Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.
Свети Прохор Пчињски је једини српски светитељ који непрестано точи мир
Препричавају се разна искуства верника, многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир. Нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело. Монаси манастира воле да чују и забележе утиске верника, моле се за њих и њихове породице.
Бугари су починили зверства у овом крају
Ратне страхоте оставиле су за собом дубоке ране, а зверства нељуди се још помињу. Као када је 1915. године бугарска окупаторска војска на планини Рујан убила оца Владимира Протића и двојицу његове сабраће. Отац Владимир је сурово мучен, одсецани су му делови тела, да би још жив на крају био поливен гасом и запаљен. Рука једног од монаха је нађена у стомаку другог свештеника.
Свети Прохор је увек пружао уточиште напаћеном народу овог краја. У новијој историји манастир је био привремени дом избеглицама из Хрватске, а затим и са Косова и Метохије.
Услишена молба
- Брачни пар који се бори за потомство већ девет година, посетио је манастир. Након неког времена су нам телефонирали и поделили са нама радост да ће постати родитељи. Њихова молитва је услишена и само је једна у низу - каже монах Јустинијан.