На данашњи дан упокојио се СВЕТАЦ КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО МЕЂУ НАМА! Преподобни СТАРАЦ оставио нам је у АМАНЕТ важну ПОРУКУ!
Старац Порфирије био је један од најсавременијих светих отаца овога века. Богомнадахнути старац имао је у себи духа светлости. Промисао Божији био је у непосредном контакту са старцем пуне две деценије. Инсистирао је употребу пастирске одговорности, будућности и ревности за духовни препород српског народа. Како физички никада није посетио Србију нити је имао прилике да изучава српскеприлике и неприлике, савршено прецизно познавао, разумевао и описивао духовно стајаћег народа. Издалека је, благодаћу Божијом, видео да српски народ, подсвесно, гајисамо још једну наду, наду у своју Цркву (водио је бригу о постојању Српске Цркве)
Блажени старац Порфирије рођен је 7. фебруара 1906. године у селу Свети Јован Каристија у близини Аливерије. Његови родитељи су били сиромашни али побожни земљорадници. Отац му се звао Леонида Бајрактарис, а мајка Јелена, кћи Антонија Ламброса.
Преподобна душа старца Порфирија напустила је тело у 4 сата и 30 минута ујутру 2. децембра 1991. године и упутила се ка небу.
Да ли СРБИ треба да КИТЕ ЈЕЛКУ? Пагански обичај или симбол ВЕЧНОГ ЖИВОТА - ево какве везе има са БАДЊАКОМ
Домаћице, ово НИКАКО не радите - Много нас, ни не знајући чини НАЈВЕЋИ ГРЕХ док спрема СЛАВУ
Старац је проповедао да основни елемент духовног живота у Христу, велику тајну наше вере, представља јединство у Христу, односно осећање поистовећености са својим братом. То значи да један другоме носимо терет, да доживљавамо другога као самога себе; да кажемо: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", при чему у том "ме" читава Његова мука и патња постаје наша; да састрадавамо као што он састрадава, да се радујемо као што се он радује, да његов пад буде наш пад, и да његово усправљање буде и наше усправљање.
Управо зато његове последње речи, последње обраћање Богу, последња молитва и највећа жеља беше да сви "буду једно". За тим је патио, за тим је чезнуо, за то се молио. Колико ли је само проблема решено и колико ли је грехова избегнуто на тај начин! Пао је мој брат? Па ја сам пао! Како да га осуђујем, кад сам ја кривац?
Успео је мој брат? Ја сам успео. Како да му завидим, кад сам и сам на добитку?
Знао је Старац да управо овде ђаво против нас води велику битку јер је ту наша слаба тачка. Истичемо властиту вољу, издвајамо своје место у односу на другога - желимо да само ми избегнемо последице његових дела, односно да се ми спасемо без њега. Кад, међутим, у нама преовладава такав дух, нема нам спасења. Треба, наиме, да желимо да се спасемо заједно са свима, да, попут Светитеља Божјег, кажемо: "Господе, ако не спасеш и све њих, онда и мене избриши из књиге живота"; или да заједно са Апостолом Христовим кажемо: "Желео бих да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу" (Римљ. 9,3).
То је љубав; то је сила Христова; то је суштина Божија. То је и царски пут духовног живота: да љубимо Христа, Који је "све", љубећи сву браћу Његову, и оне "најмање" за које је Он умро.
Свети Синод Константинопољске Патријаршије донео је 27. новембра 2013. године одлуку о канонизацији старца Порфирија.
За датум литургијског спомена преподобног Порфирија установљен је 2. децембар, дан његовог упокојења.
Поука старца Порфирија Кавсокаливита
"Радите непрестано и неуморно, јурите и стижите свуда, свима проповедајте Христа, падајте с ногу од умора трудећи се за Христа и за Цркву Његову, не жалите своју младост… Све дајте за Христа и за Цркву Његову! Она треба да расте, а ми да се смањујемо смиреношћу."