Na današnji dan upokojio se SVETAC KOJI JE ŽIVEO MEĐU NAMA! Prepodobni STARAC ostavio nam je u AMANET važnu PORUKU!
Starac Porfirije bio je jedan od najsavremenijih svetih otaca ovoga veka. Bogomnadahnuti starac imao je u sebi duha svetlosti. Promisao Božiji bio je u neposrednom kontaktu sa starcem pune dve decenije. Insistirao je upotrebu pastirske odgovornosti, budućnosti i revnosti za duhovni preporod srpskog naroda. Kako fizički nikada nije posetio Srbiju niti je imao prilike da izučava srpskeprilike i neprilike, savršeno precizno poznavao, razumevao i opisivao duhovno stajaćeg naroda. Izdaleka je, blagodaću Božijom, video da srpski narod, podsvesno, gajisamo još jednu nadu, nadu u svoju Crkvu (vodio je brigu o postojanju Srpske Crkve)
Blaženi starac Porfirije rođen je 7. februara 1906. godine u selu Sveti Jovan Karistija u blizini Aliverije. Njegovi roditelji su bili siromašni ali pobožni zemljoradnici. Otac mu se zvao Leonida Bajraktaris, a majka Jelena, kći Antonija Lambrosa.
Prepodobna duša starca Porfirija napustila je telo u 4 sata i 30 minuta ujutru 2. decembra 1991. godine i uputila se ka nebu.
Da li SRBI treba da KITE JELKU? Paganski običaj ili simbol VEČNOG ŽIVOTA - evo kakve veze ima sa BADNJAKOM
Domaćice, ovo NIKAKO ne radite - Mnogo nas, ni ne znajući čini NAJVEĆI GREH dok sprema SLAVU
Starac je propovedao da osnovni element duhovnog života u Hristu, veliku tajnu naše vere, predstavlja jedinstvo u Hristu, odnosno osećanje poistovećenosti sa svojim bratom. To znači da jedan drugome nosimo teret, da doživljavamo drugoga kao samoga sebe; da kažemo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", pri čemu u tom "me" čitava Njegova muka i patnja postaje naša; da sastradavamo kao što on sastradava, da se radujemo kao što se on raduje, da njegov pad bude naš pad, i da njegovo uspravljanje bude i naše uspravljanje.
Upravo zato njegove poslednje reči, poslednje obraćanje Bogu, poslednja molitva i najveća želja beše da svi "budu jedno". Za tim je patio, za tim je čeznuo, za to se molio. Koliko li je samo problema rešeno i koliko li je grehova izbegnuto na taj način! Pao je moj brat? Pa ja sam pao! Kako da ga osuđujem, kad sam ja krivac?
Uspeo je moj brat? Ja sam uspeo. Kako da mu zavidim, kad sam i sam na dobitku?
Znao je Starac da upravo ovde đavo protiv nas vodi veliku bitku jer je tu naša slaba tačka. Ističemo vlastitu volju, izdvajamo svoje mesto u odnosu na drugoga - želimo da samo mi izbegnemo posledice njegovih dela, odnosno da se mi spasemo bez njega. Kad, međutim, u nama preovladava takav duh, nema nam spasenja. Treba, naime, da želimo da se spasemo zajedno sa svima, da, poput Svetitelja Božjeg, kažemo: "Gospode, ako ne spaseš i sve njih, onda i mene izbriši iz knjige života"; ili da zajedno sa Apostolom Hristovim kažemo: "Želeo bih da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju, srodnike moje po telu" (Rimlj. 9,3).
To je ljubav; to je sila Hristova; to je suština Božija. To je i carski put duhovnog života: da ljubimo Hrista, Koji je "sve", ljubeći svu braću Njegovu, i one "najmanje" za koje je On umro.
Sveti Sinod Konstantinopoljske Patrijaršije doneo je 27. novembra 2013. godine odluku o kanonizaciji starca Porfirija.
Za datum liturgijskog spomena prepodobnog Porfirija ustanovljen je 2. decembar, dan njegovog upokojenja.
Pouka starca Porfirija Kavsokalivita
"Radite neprestano i neumorno, jurite i stižite svuda, svima propovedajte Hrista, padajte s nogu od umora trudeći se za Hrista i za Crkvu Njegovu, ne žalite svoju mladost… Sve dajte za Hrista i za Crkvu Njegovu! Ona treba da raste, a mi da se smanjujemo smirenošću."