РАЗМАЖЕНИ ИЛИ КАО И СВИ ДРУГИ? Научници потврдили каква су заправо деца ЈЕДИНЦИ!

Понашање детета се формира родитељским ставовима, а не чињеницом је ли расло само или окружено браћом и сестрама. Најчешћи митови о јединцима укључују агресивност, асоцијалност и размаженост.

Она НЕМА мишиће у телу, њен муж има проблема са кичмом, а добили су бебу која је... (ФОТО)

Деца која одрастају без браће и сестара никад не науче да деле, немају развијен осећај емпатије, размажени су и увек грабе све само за себе... 

Ово су само неки од стереотипа који неоправдано прате децу која одрастају у породици у којој нема млађе или старије деце. Психолог Сузан Њуман каже да су и данас најчешћи митови они који кажу да је једино дете у породици размажено, агресивно, несоцијализовано или усамљено.

ДЕЦА у СКУПИМ КРПИЦАМА...Ко је за то крив?

Тако је мит о томе да су јединци размажени вероватно најраспрострањенији. Ипак, томе да то није баш тако иде у прилог и чињеница да прилично размажене деце има и у породицама с више деце. 

Родитељи су кључни

Њуман, ауторка књиге о задацима родитељства с једним дететом, каже да су бројна истраживања последњих 30 година оповргла митове о јединцима, те да се они не разликују у понашању од вршњака. Њихово понашање, наиме, највећим делом зависи од одгоја. 

Надаље, дуго се сматрало да су јединци мање комуникативни од друге деце јер немају браће, но та деца се комуниколошки гледано најнормалније развијају јер комуницирају с другом децом у парку, вртићу, школи или током играња.

7 СУПЕРМОЋИ које смо имали као бебе, а онда их изгубили када смо одрасли

Следећи мит односи се на честу фразу "јединци су усамљени", но како наглашава Њуман, истина је потпуно другачија. Најчешће воле бити у друштву друге деце баш зато што немају браћу и сестре, те се стога више од других труде бити прихваћени у игри и опште у друштву.

Стереотип да деца јединци шефују свима око себе такође је врло присутан, но наређивање другима, баш као и захтевност или размаженост, једнако постоји и у породицама с више деце. Деца то раде толико колико им родитељи допусте. Такође су и захтевни до границе толеранције родитеља, што не зависи од броја деце у породици.

Позитивни фактори

Бити јединац носи и неке позитивне ствари. Истраживање спроведено 2010. године у Великој Британији показало је да су многа деца, жртве малтретирања старије браће и сестара, била дубоко несретна, за разлику од јединаца који су поштеђени таквих искустава.

Чак трећина деце тврди да их старија браћа и сестре понекад ударају, узимају ствари и говоре ружне речи. Један од разлога зашто су јединци самоуверени јесте то што нису присиљени да се боре са браћом. Научници тврде да борба за родитељску пажњу, нужност дељења слаткиша и играчака може бити разлог зашто су јединци срећнији од деце с браћом и сестрама. 

Такође, породица се не може бирати, а нека се деца баш никако не слажу. Несугласице и свађе, показала су истраживања, врло стресно делују и на родитеље, па они често одустају од покушаја да побољшају ситуацију, остављајући деци да то сама реше.