РЕТКО КО ПРЕЖИВИ ОНО ШТО СЕ ДЕСИЛО РАХЕЛИ ФЕРАРИ: Због овог догађаја је у само 2 минута потпуно оседела
Несреће је пратиле од детињства, живела у беди и сиромаштву, преживела рат, остала вез вољеног супруга...По њеној животној причи написана је и позоришна представа Рахелина кутија
Дванаестог фебруара 1994. године преминула је југословенска филмска и позоришна глумица јеврејског порекла Рахела Ферари. И док се и данас памте њене бравурозне улоге у филмовима "Давитељ против давитеља", "Тесна кожа" или серији "Грлом у јагоде" мало људи зна за тугу коју је ова глумица носила у себи целог свог живота.
За београдске Јевреје Други светски рат био је страшан још од првих дана немачке окупације. Кретање им је било ограничено, морали су да носе жуте траке око руке, а није много прошло пре него што су почеле и депортације. Они који су покушали да избегну такву судбину покушали су да се сакрију.
"Прелепа, али ЈАКО МРШАВА": Наташа Беквалац ИСПОЗИРАЛА у једноделном КУПАЋЕМ и изазвала бројне реакције (ФОТО)
СРПСКА ИНФЛУЕНСЕРКА НОСИ НАЈСКУПЉУ ТОРБУ НА СВЕТУ: За њу постоји листа чекања, с разлогом је синоним за ПРЕСТИЖ
Једна од њих била је и касније велика југословенска глумица Рахела Ферари.
Рођена је као Бела Марија Розалија Рохел Фрајнд, 27. августа 1911. године у Земуну, у сиромашној јеврејској породици. Много година касније, у једном од интервјуа овако је описала прве године свог живота:
- Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчака, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам мраве! Ту се развијала моја машта: сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, па шетају, трче, набављају храну, а ја сам се играла с њима и правила им разне препреке. Ставим травку да им препречим пут, онда направим мост или их скренем у другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијевског типа – мрави су били моји мали глумци, а ја свемоћни редитељ.
Од малих ногу волела је да пева и игра, па је убрзо постала чланица паланачког хора. Опчињена глумом, знала је да је то оно чиме жели да се бави. У Српском народном позоришту у Новом Саду добија стални ангажман већ у својој 20. години. Но, каријеру коју је тек почела да гради, прекинула је нова невоља. Цео Други светски рат провела је скривајући се од фашиста.
Тих првих дана Другог светског рата у Југославији Рахела Ферари заправо још увек није ни постојала. Постојала је Бела Рохел Фрајнд, Јеврејка рођена у Земуну која је иза себе већ имала завидну глумачку каријеру глумице у Српском народном позоришту у Новом Саду и Уметничком позоришту у Београду.
Одмах по окупацији Београда било је јасно да Бела неће моћи да настави да наступа. Ускоро је пак постало очигледно да ће, ако жели да преживи, морати да се сакрије.
Као Јеврејка која је одбила да носи жуту траку око руке, то бекство морало је да се догоди што пре. И тако је глумица почела да се скрива по подрумима и таванима на периферији Београда код познаника, пријатеља пријатеља и било кога ко је био вољан да је прими, некад и у замену за новац. А онда се једне ноћи умало све срушило!
На врата куће у Жаркову у којој је Бела живела представљајући се као војвођанска глумица Ружа, закуцао је Гестапо. Иако је већ месецима била у бекству, Бела се у том тренутку парализовала од страха. Руке и ноге као да више нису биле њене, сталаја је укочена док су скромном кућом одјекивали повици и ударци са улазних врата. Требало јој је минут-два да дође к себи. Знајући да нема шансе да побегне, Бела је пришла вратима и отворила их како би се суочила са судбином. А онда је стигла неочекивана помоћ!
Пре него што су Гестаповци стигли било шта да кажу однекуд се створила комшиница Смиљка - једина жена у крају која је знала Белин прави идентитет.
"Ружо, кажи драгичка, добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те," повикала је бацивши се Бели у загрљај.
Схвативши диверзију Бела је заиграла улогу свог живота! Почела је да грли агенте, смеје се и галами, позивајући их да уђу у кућу како би их послужила ракијом.
"Донели сте ми срећу. Частићу вас због овог ангажмана," рекла је збуњеним Гестаповцима. У општем метежу они заборављају да је легитимишу, а Бела одлази код Смиљке како би "уговорила свој ангажман".
Када се следећи пут погледала у огледалу поглед јој је узвратила непозната жена... У само минут-два током тог страшног сусрета њена тамно смеђа густа коса постала је бела. Оседела је од страха и стреса.
Већ сутрадан Бела је напустила Жарково и отишла на један таван на Цветковој пијаци где је време проводила са још једном великом глумицом - Капиталином Ерић. Ту су и дочекале ослобођење 1944. године.
Бела Рохел Фрајнд била је једини члан своје породице којој је то пошло за руком. Након рата Бела се вратила глуми.
Седамдесетих година прошлог века узела је уметничко име Рахела Ферари по коме ће је и упамтити генерације обожаваоца широм Југославије. О њеном животу, нарочито током Другог светског рата, направљена је представа "Рахелина кутија".
„Младост је лепа, али нећете ми веровати, немам жељу да опет будем млада. Као да никад нисам ни била. Кад ме о томе питају, ја испричам како сам била лепа и да су се заљубљивали у мене, што је истина. Ипак, бити млад није тако лако“, рекла је једном приликом.
Била је удата за глумца Александра Стојковића, старијег брата Данила Бате Стојковића. Судбина је тако хтела да се овај глумачки и брачни пар не оствари у најважнијој улози родитеља, о чему су још од венчања маштали. Њен брачни друг и сапутник изненада је напушта и умире 28. новембра 1972. у 57. години.
Никада се више није удавала.