Сме ли ПРАВОСЛАВАЦ да прославља НОВУ ГОДИНУ 31. децембра? Свештенство има јединствен СТАВ поводом СВЕТОВНОГ ДОЧЕКА
Уочи Божића и преласка из старе у нову годину, јављају се недоумице међу православним верницима о томе да ли треба или смеју дочекивати Нову годину 31. децембра. Разлика између јулијанског и грегоријанског календара доводи до тога да православни хришћани дочекују Нову годину 13. јануара према грегоријанском календару. Ипак, свештенство изражава забринутост да је световна прослава Нове године повратак у доба календарске магије и примитивног религиозног веровања и представља одлазак са висине хришћанства, посебно православља.
Уочи Божића и на преласку старе у нову годину увек се актуелизује "календарско питање" и недоумице око тога да ли православни верници могу/треба/смеју да дочекују Нову годину 31. децембра.
Наиме, православни хришћани, који се руководе јулијанским календаром, дочекују Нову годину 13. јануара према грегоријанском календару. Ово се дешава због различитости између јулијанског и грегоријанског календара.
НА Материце ОВО никако НЕ ТРЕБА облачити, посебан обичај важи за СВЕЖЕ ВЕНЧАНЕ парове - Најлепши празник обавезно прати ПОСНА трпеза
Ево какав став НАША ЦРКВА има о СУРОГАТ МАЈЧИНСТВУ - И да, могуће је КРСТИТИ дете, али само ако РОДИТЕЉИ и СУРОГАТ учине ОВО
Православни хришћани дочекују Нову годину према јулијанском календару, који се разликује од грегоријанског календара који се користи у већини света. Јулијански календар, назван по римском цару Јулију Цезару, користи старији систем за одређивање датума, због чега православни Божић и Нова година падају 13 дана касније у односу на грегоријански календар.
Дакле, православни хришћани дочекују Нову годину у ноћи између 13. и 14. јануара, према јулијанском календару. Овај датум је посебно важан јер означава почетак нове године према традиционалном календару који прати црквени литургијски календар. Такође је део ширег периода православних божићних и новогодишњих прослава које укључују различите обичаје, верске церемоније и породична окупљања.
Световна прослава Нове године као посебног датума, који нам, чини се, доноси срећу обнове, је повратак у доба календарске магије, када су се неки дани у години сматрали "срећним", а други "несрећним". У суштини, ово је повратак свести човечанства примитивним религиозним облицима веровања, примитивном магијском мишљењу. Ово је одлазак са висине хришћанства, посебно са висине православља, и повратак најпримитивнијим идејама о духовном свету, сматра свештенство.
Да ли православац сме да дочекује световну Нову годину 1. јануара (по „новом“ тј. западном, грађанском календару)? Шта да се ради ако породица инсистира на томе? На ова питања налазимо одговор у издању СПЦ "Посаветуј ме, оче", књизи која одговара на многе практичне недоумице хришћанског света, па и ове:
- За православног Хришћанина први јануар по новом календару је време строгог поста, тј. последње недеље поста пред Божић. Има много световних празника, али Хришћанин није од овога света, иако живи у овоме свету. За њега је Божић - дан Рођења Христа Спаситеља, Празник над празницима и он се за тај празник у време световне Нове године припрема строгим постом.
- Породицу и пријатеље воли и поштуј, али увек више слушај шта Господ говори. Кад је реч о спасењу, говори Спаситељ, често бива да се породица показује као непријатељ и зато не треба испуњавати њихову грешну вољу и жеље на уштрб воље Божије и заповести Божијих.
- Кад се ради о ономе што није против правила Цркве, у томе им се може испунити жеља, а тамо где се нарушава јеванђељски закон, ту треба слушати искључиво Господа а не породицу.
- Само, свагда треба наступати мудро: увек поштовати своје родитеље и ближње, молити се за њих, али нежно и пажљиво треба одбити празновање световне Нове године и кршење поста, а онима који празнују - пожелети све најбоље и још више од тога: помолити се у себи за њих, да им Господ да да се врате вери и Цркви.