Sme li PRAVOSLAVAC da proslavlja NOVU GODINU 31. decembra? Sveštenstvo ima jedinstven STAV povodom SVETOVNOG DOČEKA
Uoči Božića i prelaska iz stare u novu godinu, javljaju se nedoumice među pravoslavnim vernicima o tome da li treba ili smeju dočekivati Novu godinu 31. decembra. Razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara dovodi do toga da pravoslavni hrišćani dočekuju Novu godinu 13. januara prema gregorijanskom kalendaru. Ipak, sveštenstvo izražava zabrinutost da je svetovna proslava Nove godine povratak u doba kalendarske magije i primitivnog religioznog verovanja i predstavlja odlazak sa visine hrišćanstva, posebno pravoslavlja.
Uoči Božića i na prelasku stare u novu godinu uvek se aktuelizuje "kalendarsko pitanje" i nedoumice oko toga da li pravoslavni vernici mogu/treba/smeju da dočekuju Novu godinu 31. decembra.
Naime, pravoslavni hrišćani, koji se rukovode julijanskim kalendarom, dočekuju Novu godinu 13. januara prema gregorijanskom kalendaru. Ovo se dešava zbog različitosti između julijanskog i gregorijanskog kalendara.
NA Materice OVO nikako NE TREBA oblačiti, poseban običaj važi za SVEŽE VENČANE parove - Najlepši praznik obavezno prati POSNA trpeza
Evo kakav stav NAŠA CRKVA ima o SUROGAT MAJČINSTVU - I da, moguće je KRSTITI dete, ali samo ako RODITELJI i SUROGAT učine OVO
Pravoslavni hrišćani dočekuju Novu godinu prema julijanskom kalendaru, koji se razlikuje od gregorijanskog kalendara koji se koristi u većini sveta. Julijanski kalendar, nazvan po rimskom caru Juliju Cezaru, koristi stariji sistem za određivanje datuma, zbog čega pravoslavni Božić i Nova godina padaju 13 dana kasnije u odnosu na gregorijanski kalendar.
Dakle, pravoslavni hrišćani dočekuju Novu godinu u noći između 13. i 14. januara, prema julijanskom kalendaru. Ovaj datum je posebno važan jer označava početak nove godine prema tradicionalnom kalendaru koji prati crkveni liturgijski kalendar. Takođe je deo šireg perioda pravoslavnih božićnih i novogodišnjih proslava koje uključuju različite običaje, verske ceremonije i porodična okupljanja.
Svetovna proslava Nove godine kao posebnog datuma, koji nam, čini se, donosi sreću obnove, je povratak u doba kalendarske magije, kada su se neki dani u godini smatrali "srećnim", a drugi "nesrećnim". U suštini, ovo je povratak svesti čovečanstva primitivnim religioznim oblicima verovanja, primitivnom magijskom mišljenju. Ovo je odlazak sa visine hrišćanstva, posebno sa visine pravoslavlja, i povratak najprimitivnijim idejama o duhovnom svetu, smatra sveštenstvo.
Da li pravoslavac sme da dočekuje svetovnu Novu godinu 1. januara (po „novom“ tj. zapadnom, građanskom kalendaru)? Šta da se radi ako porodica insistira na tome? Na ova pitanja nalazimo odgovor u izdanju SPC "Posavetuj me, oče", knjizi koja odgovara na mnoge praktične nedoumice hrišćanskog sveta, pa i ove:
- Za pravoslavnog Hrišćanina prvi januar po novom kalendaru je vreme strogog posta, tj. poslednje nedelje posta pred Božić. Ima mnogo svetovnih praznika, ali Hrišćanin nije od ovoga sveta, iako živi u ovome svetu. Za njega je Božić - dan Rođenja Hrista Spasitelja, Praznik nad praznicima i on se za taj praznik u vreme svetovne Nove godine priprema strogim postom.
- Porodicu i prijatelje voli i poštuj, ali uvek više slušaj šta Gospod govori. Kad je reč o spasenju, govori Spasitelj, često biva da se porodica pokazuje kao neprijatelj i zato ne treba ispunjavati njihovu grešnu volju i želje na uštrb volje Božije i zapovesti Božijih.
- Kad se radi o onome što nije protiv pravila Crkve, u tome im se može ispuniti želja, a tamo gde se narušava jevanđeljski zakon, tu treba slušati isključivo Gospoda a ne porodicu.
- Samo, svagda treba nastupati mudro: uvek poštovati svoje roditelje i bližnje, moliti se za njih, ali nežno i pažljivo treba odbiti praznovanje svetovne Nove godine i kršenje posta, a onima koji praznuju - poželeti sve najbolje i još više od toga: pomoliti se u sebi za njih, da im Gospod da da se vrate veri i Crkvi.