На ТРПЕЗИ за БАДЊЕ ВЕЧЕ се обавезно мора наћи ова ХРАНА! Уколико је ЗАБОРАВИТЕ ризикујете да УВРЕДИТЕ ПРЕТКЕ, склоните и све НОЖЕВЕ
Бадње вече је посебна прилика која се поштује строгим обичајима и правилима, укључујући свачије учешће, конзумацију хране са сламе или вреће те специфичну припрему јела, наглашавајући дубоко укорењен култ мртвих у овом празничном оброку. Традиционални специфични прописи укључују забрану употребе гвожђа током Божића, а Бадњидански колач и погача на даћи се не секу ножем, већ ломе руком, са циљем скупљања душа покојника. Током божићних празника посебно је важно чување мира божјег
За трпезу која се обавезно припрема за Бадње вече постоје посебни обичаји и правила, која су поштовали наши преци. Сви чланови породице морају учествовати у овој вечери, која се не организује за столом, већ се храна конзумира са пода где је постављена слама или из вреће у коју је смештена слама.
Постоје одређена јела која се смеју и морају конзумирати, као и начин на који се припрема одређена храна, што показује да је Бадњи дан празник који је дубоко повезан са култом мртвих. Сви ови обичаји не потичу из Библије, већ из народне религије.
Само СРБИ имају ове ОБИЧАЈЕ и они су СТАРИЈИ ОД БИБЛИЈЕ! На ТУЦИНДАН се обавезно ПЕЧЕ БОЖИЋНАР - "То није само МЕСО, већ СИМБОЛ ЖРТВЕ"
Да се НЕ ЗАБОРАВИ - Ево како су изгледали стари народни ОБИЧАЈИ, један од њих је бранио од НЕЧАСТИВИХ СИЛА
Бадње вече, као и први и други дан Божића, прате посебни магични ритуали, забране и молитве, што јасно указује на религијски карактер овог оброка.
Спремање пасуља је обавезно, а једна кашика се чува за Крстовдан. Такође, незаобилазни су ораси који се једу сами или са медом, или се користе као састојак у питама или резанцима. Вечеру треба пратити и "божићни" мед, који се касније чува као лек. У неким регионима, попут околине Бањалуке и Баната, обавезно је конзумирање рибе.
Сва ова јела имају карактер повезан са мртвима и доњим светом. Пасуљ и боб, који су познати међу индоевропским народима, одувек су имали важну улогу у култу мртвих код Индоевропљана, служећи као храна прецима. Орах, такође, има везу са доњим светом, јер се верује да се на њему окупљају вештице. Ова веровања имају широку културну присутност, као што је и пример из италијанске и јеврејске традиције.
Употреба гвожђа строго је забрањена и током Божића, са посебним прописима који се морају поштовати чак и на Бадњи дан. На тај дан, обавезно је уклонити ватраље, ножеве, кашике и везати вериге.
Бадњидански колач и погача на даћи не смеју се сећи ножем, већ се ломе руком. Ови прописи имају посебан разлог - циљ нам је скупити душе покојника током Бадњег дана, због чега уклањамо све што би их могло узнемирити. Као што каже изрека: "Док се мртвац из куће не изнесе, кућа се не чисти" (Милићевић, Живот Срба сељака);
Током Божића, не сме се чистити кућа два или три дана како би се избегло узнемиравање душа. Овај обичај има своје корене у веровању да се душе могу "очистити" метлом. На пример, стари Грци су након завршетка задушница чистили кућу метлом и изговарали реченице попут: "Напоље, душе! Нису више задушнице!" Слично, стари балтички Словени чистили су душе предака метлом након завршетка обреда на даћи. Познат је и пропис да се мртвац мора "чувати", а док је у кући, барем неко мора бити будан. Слично бдење, из религијских разлога и присуства душе или демона којег се плашимо, прописано је и за Бадње вече. Можда је чак име Бадњег вечера потекло од овог ритуалног бдења.
У складу с овим ритуалним бдењем, истиче се један од добро познатих божићних прописа - правило "мир божји" и "мирбожање" (помирење и љубљење).
Током божићних празника, строго је забрањено ударати било кога, чак и у шали. Ово правило божанског мира важи за све празнике, али је посебно обавезно током свих задушница у току године.
Пример за поштовање мира божјег је видљив у народним песмама о Краљевићу Марку, Ђему Брђанину и Турцима на слави, као и у дирљивим причама о војводи Ивци.
Такође, заједнички прописи обухватају обавезно дељење хране с странцима, просјацима и невољницима. Ово "дељење за душу" и "дељење из руку" практикује се традиционално током задушница, али исто правило важи и за Божић и славу. Пример тога можемо пронаћи у бесаровићевом делу "Мула Мехо", где је описано како богате Сарајлије шаљу разне понуде сужњима у тамници током Божића.