Na TRPEZI za BADNJE VEČE se obavezno mora naći ova HRANA! Ukoliko je ZABORAVITE rizikujete da UVREDITE PRETKE, sklonite i sve NOŽEVE
Badnje veče je posebna prilika koja se poštuje strogim običajima i pravilima, uključujući svačije učešće, konzumaciju hrane sa slame ili vreće te specifičnu pripremu jela, naglašavajući duboko ukorenjen kult mrtvih u ovom prazničnom obroku. Tradicionalni specifični propisi uključuju zabranu upotrebe gvožđa tokom Božića, a Badnjidanski kolač i pogača na daći se ne seku nožem, već lome rukom, sa ciljem skupljanja duša pokojnika. Tokom božićnih praznika posebno je važno čuvanje mira božjeg
Za trpezu koja se obavezno priprema za Badnje veče postoje posebni običaji i pravila, koja su poštovali naši preci. Svi članovi porodice moraju učestvovati u ovoj večeri, koja se ne organizuje za stolom, već se hrana konzumira sa poda gde je postavljena slama ili iz vreće u koju je smeštena slama.
Postoje određena jela koja se smeju i moraju konzumirati, kao i način na koji se priprema određena hrana, što pokazuje da je Badnji dan praznik koji je duboko povezan sa kultom mrtvih. Svi ovi običaji ne potiču iz Biblije, već iz narodne religije.
Samo SRBI imaju ove OBIČAJE i oni su STARIJI OD BIBLIJE! Na TUCINDAN se obavezno PEČE BOŽIĆNAR - "To nije samo MESO, već SIMBOL ŽRTVE"
Da se NE ZABORAVI - Evo kako su izgledali stari narodni OBIČAJI, jedan od njih je branio od NEČASTIVIH SILA
Badnje veče, kao i prvi i drugi dan Božića, prate posebni magični rituali, zabrane i molitve, što jasno ukazuje na religijski karakter ovog obroka.
Spremanje pasulja je obavezno, a jedna kašika se čuva za Krstovdan. Takođe, nezaobilazni su orasi koji se jedu sami ili sa medom, ili se koriste kao sastojak u pitama ili rezancima. Večeru treba pratiti i "božićni" med, koji se kasnije čuva kao lek. U nekim regionima, poput okoline Banjaluke i Banata, obavezno je konzumiranje ribe.
Sva ova jela imaju karakter povezan sa mrtvima i donjim svetom. Pasulj i bob, koji su poznati među indoevropskim narodima, oduvek su imali važnu ulogu u kultu mrtvih kod Indoevropljana, služeći kao hrana precima. Orah, takođe, ima vezu sa donjim svetom, jer se veruje da se na njemu okupljaju veštice. Ova verovanja imaju široku kulturnu prisutnost, kao što je i primer iz italijanske i jevrejske tradicije.
Upotreba gvožđa strogo je zabranjena i tokom Božića, sa posebnim propisima koji se moraju poštovati čak i na Badnji dan. Na taj dan, obavezno je ukloniti vatralje, noževe, kašike i vezati verige.
Badnjidanski kolač i pogača na daći ne smeju se seći nožem, već se lome rukom. Ovi propisi imaju poseban razlog - cilj nam je skupiti duše pokojnika tokom Badnjeg dana, zbog čega uklanjamo sve što bi ih moglo uznemiriti. Kao što kaže izreka: "Dok se mrtvac iz kuće ne iznese, kuća se ne čisti" (Milićević, Život Srba seljaka);
Tokom Božića, ne sme se čistiti kuća dva ili tri dana kako bi se izbeglo uznemiravanje duša. Ovaj običaj ima svoje korene u verovanju da se duše mogu "očistiti" metlom. Na primer, stari Grci su nakon završetka zadušnica čistili kuću metlom i izgovarali rečenice poput: "Napolje, duše! Nisu više zadušnice!" Slično, stari baltički Sloveni čistili su duše predaka metlom nakon završetka obreda na daći. Poznat je i propis da se mrtvac mora "čuvati", a dok je u kući, barem neko mora biti budan. Slično bdenje, iz religijskih razloga i prisustva duše ili demona kojeg se plašimo, propisano je i za Badnje veče. Možda je čak ime Badnjeg večera poteklo od ovog ritualnog bdenja.
U skladu s ovim ritualnim bdenjem, ističe se jedan od dobro poznatih božićnih propisa - pravilo "mir božji" i "mirbožanje" (pomirenje i ljubljenje).
Tokom božićnih praznika, strogo je zabranjeno udarati bilo koga, čak i u šali. Ovo pravilo božanskog mira važi za sve praznike, ali je posebno obavezno tokom svih zadušnica u toku godine.
Primer za poštovanje mira božjeg je vidljiv u narodnim pesmama o Kraljeviću Marku, Đemu Brđaninu i Turcima na slavi, kao i u dirljivim pričama o vojvodi Ivci.
Takođe, zajednički propisi obuhvataju obavezno deljenje hrane s strancima, prosjacima i nevoljnicima. Ovo "deljenje za dušu" i "deljenje iz ruku" praktikuje se tradicionalno tokom zadušnica, ali isto pravilo važi i za Božić i slavu. Primer toga možemo pronaći u besarovićevom delu "Mula Meho", gde je opisano kako bogate Sarajlije šalju razne ponude sužnjima u tamnici tokom Božića.