Обичај за СВЕТОГ ИЛИЈУ: Уколико имате ДЕЦУ обавезно УРАДИТЕ ово како би током целе године била ЗДРАВА

Свети Илија је по свом спољашњем изгледу, карактеру и функцијама наследник старинског бога громовника. По народној традицији, он се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен (муње). Грмљавина је тутњава његових кола, којима се он вози по небу и облацима.

Као громовник, он је уједно и бог олује и времена уопште, који бије градом, доноси кишу или изазива сушу. Када грми, верује се да св. Илија гађа ђаволе или аждају. Где год удари гром, верује се да је на том месту стајао ђаво. Ударајући громовима и олујом, често се у бесу толико заборави да не штеди ни људе, ни стоку, ни усеве.

По општем веровању, Свети Илија увек пита сестру Огњену Марију када је његов дан, али она избегава одговор, јер би иначе тога дана толико ударао громовима да би цео свет побио. На Илиндан не ради се никакав тежачки посао, јер се верује да би рад изазвао сушу или град.

У многим крајевима на дан св. Илије народ излази на горске висове и ту се весели уз пуцњаву. Тога дана у неким крајевима Србије жртвују најстаријег петла или петла годишњака, који примарно представља жетвеног петла, односно житног демона. Мед који се вади на Илиндан, пре сунца, служи као лек, а њиме тога дана мажу децу по челу.

На Илиндан се у неким крајевима обавезно једу јела спремљена с медом. Мед би овде значио жртву, као што жртву представља и обичај да свака кућа зором на Илиндан скува кукурузна зрна са три клипа, која ритуално једу укућани и уједно их дају деци из суседства. Сличне жртве у житном класју и меду на дан св. Илије познате су и код неких других словенских народа, а објашњавају се као остатак култа бога громовника.

Ако грми на Светог Илију, сматра се да ће поцрвљати ораси и лешници. Као и код других словенских народа, верује се да леска штити од грома. Исто веровање имају и Немци, који леску доводе у везу са богом Донаром, што би указивало да је леска и код словенских народа била посвећена богу громовнику.

Понегде Светог Илију славе сви воденичари, што се објашњава као остатак култа старинског божанства које управља кишом и сушом. Пошто се Громовник, као и св. Арханђел Михаило, сматра живим свецем, о слави му се не кува кољиво.

Према предању обичаји налажу да на Светог Илију једете мед како бисте били здрави, а мајке обавезно да деци намажу образе медом како би целе године деца била чила и весела.