Рибљи паприкаш одушевиће свакога ко вам је дошао на Аранђеловдан - Славска трпеза без грешке

Рибља чорба је један од најпознатијих кулинарских драгуља Војводине, а многе домаћице је радо припремају и као посно јело за Аранђеловдан, будући да се у многим домовима на овај празник пости. 

Овај специјалитет не само да одише аутентичним укусима подунавског краја, већ својим мирисима окупља породицу и пријатеље око славске трпезе, баш као што је то вековима радила рибарска традиција дуж Дунава, Тисе и бројних војвођанских канала.

Некада скроман оброк рибара, рибља чорба је данас незаобилазни део посних слава, а посебно се цени њена једноставна припрема и богат, пикантан укус који савршено отвара апетит на славском ручку.

ПОСНА РИБЉА ЧОРБА ЗА АРАНЂЕЛОВДАН

(рецепт прилагођен посној трпези)

Састојци:

500 г различитих врста речне рибе (шаран, смуђ, штука), очишћене и исечене

2 веће главице црног лука, ситно исецкане

2 шаргарепе, исецкане на колутове

2 кромпира, на коцкице

2 парадајза, на коцкице

2 паприке (црвена или зелена), на коцкице

2 чена белог лука, ситно исецкана

2–3 ловорова листа

1 кашика алеве паприке

1 кашика посног уља

Со и бибер по укусу

Мало сирћета (опционо, за свежу киселост)

Вода по потреби

Припрема:

Ако риба није очишћена, очисти је и исеци на комаде, затим је добро опери под хладном текућом водом.

У великом лонцу загреј посно уље на средње јакој ватри. Додај црни лук и пржи док не омекша и постане стакласт.

Након тога додај шаргарепу, кромпир, паприку и бели лук. Динстај 5–7 минута уз повремено мешање.

Додај комаде рибе, ловоров лист, алеву паприку, со и бибер. Лагано све сједини и кратко продинстај.

Налиј воду толико да прекрије све састојке, па кувај 30–40 минута, док поврће и риба потпуно не омекшају.

Пред крај, по укусу можеш додати мало сирћета које ће појачати свежину укуса.

Како се служи?

Рибља чорба за Аранђеловдан традиционално се служи врућа, уз домаћи посни хлеб или кукурузну проју. На славској трпези посебно лепо иде уз чашицу домаће шљивовице или бело вино, што је обичај у многим војвођанским породицама.

Најлепши укус добија када се припрема у котлићу на отвореном, што је дубоко укорењено у војвођанском фолклору и даје посебну арому славском оброку.