Прославимо НОЋ ВЕШТИЦА на СРПСКИ НАЧИН! 31. октобра је Свети Лука, а МАШКАРЕ 4 пута годишње - "Америка није била ни у плану када је обичај настао"
Једна стара пословица каже "Боље земљу продати, него обичај изгубити"
Ноћ вештица или "Halloween", како га Американци зову, прославља се сваког 31. октобра, а кључни моменти укључују маскирање, сакупљање слаткиша од врата до врата и дубљење бундева.
Под утицајем запада оваква пракса се све више установљава и код нас, а на жалост, 31. октобар се све више помиње у овом контексту уместо као дан када се прославља један од највећих светитеља, свети Лука.
Иако НИЈЕ ПРВИ ПУТ, фанови сматрају да је сада ПРЕТЕРАЛА! Певачица новом фотографијом изазвала БЕС - "Због овога ти нико НЕ ВЕРУЈЕ!"
Не садите га БЛИЗУ КУЋЕ, изузетно је ОТРОВНО - Дрво које многи Срби имају у дворишту не треба да буде уз домаћинство
Почевши од ирске традиције, Ноћ вештица је постала национално признат фестивал у Америци. Више од 150 милиона људи у плану САД учествује на прославама "Halloween-a".
Једно од објашњења због чега се обележава Ноћ вештица каже да су још Келти сматрали како је 1. новембар заправо почетак нове календарске године, па су прославу ноћ раније посвећивали богу Сунца и господару смрти. Веровали су такође, како у ноћи између 31. октобра и 1. новембра мртви излазе из својих гробова и обилазе места где су живели на овом свету, док живи тада у страху од њих праве буку како би их отерали бојећи се сусрета са њима.
Друиди, келтски свештеници, дан пре своје Нове године - 31. октобар сматралу су Даном мртвих када је граница између овог и оног света најлабавија и тог дана изводили важан ритуал. У то време је, како се веровало, устајао Шаман – бог мртвих који је одлучивао о судбини душа умрлих у претходној години.
Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.
Римљани су такође дали на значају овој ноћи, а сматрали су је и зимским мрачним периодом године. Они су у овој ноћи гасили ватре у огњиштима и веровали да мртви долазе на овај свет па су различито поврће, које су претходно издубили, остављали на својим кућним вратима како би отерали умрле. Сада је то најчешће бундева, што је већи део света где се обележава ова ноћ прихватио од Американаца.
У 19. веку овај ритуал маскирања раширио се свуда по свету, па га нажалост можемо видети чак и данас код наших младих којима је посебно интересантно да тог 31. увече (када се код нас празнују свети апостол Лука и свети Петар Цетињски) одржавају разне журке – маскенбале за "Halloween".
Беле покладе
У појединим местима у Србији и дан-данас се одржава традиционална манифестација Беле покладе, поводом истоименог хришћанског празника, који је у православном црквеном календару познат и као Бела недеља, Велике покладе или Проштене покладе, јер се на тај дан опраштају свађе и увреде.
Беле покладе представљају српски дан вештица, време када се млађи маскирају и облаче се у кожухе и стављају обредне маске од тикве, вуне и перја на лице.
Бела недеља је покретни празник који се обележава последње недеље пред ускршњи пост, а последњи дан те седмице назива се Беле покладе. Време пред Беле покладе сматра се периодом необузданог уживања у јелу, пићу и прославама, те се Беле покладе узимају као последњи дан таквог понашања пред почетак ускршњег поста.
Порекло Поклада везано је за паганско обележавање култа Сунца и доласка пролећа, које је хришћанска црква прихватила и прилагодила. Последња седмица пред велики Ускршњи пост назива се Бела, по белом мрсу који се једе.
Прерушени и са маскама, младићи иду од врата до врата сеоских домаћинстава и уз звук звона клепетуше и бубња, ударањем штапова о плот, праг и доксат куће, истерују зле духове.
Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период поста треба ући без греха и помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели "очишћени".
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри ("олалија"). У Хомољу је постојао обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.
Покладе се састоје од поворки маскираних играча које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите радње магијско-забавног карактера. Маскиране поворке певају, а сељани их даривају месом, сланином, колачима, јајима.
Једна стара пословица каже "Боље земљу продати, него обичај изгубити". Време је да се вратимо својим обичајима и уместо да читамо о туђима, научимо нешто о ономе што наш идентитет чини целовитим. А да бисмо то учинили морамо поштовати туђе, али неговати своје.
Тако да је сасвим легитимно и пожељно маскирати се, али не 31. октобра већ 4 пута годишње - пред четири велика поста.