Proslavimo NOĆ VEŠTICA na SRPSKI NAČIN! 31. oktobra je Sveti Luka, a MAŠKARE 4 puta godišnje - "Amerika nije bila ni u planu kada je običaj nastao"
Jedna stara poslovica kaže "Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti"
Noć veštica ili "Halloween", kako ga Amerikanci zovu, proslavlja se svakog 31. oktobra, a ključni momenti uključuju maskiranje, sakupljanje slatkiša od vrata do vrata i dubljenje bundeva.
Pod uticajem zapada ovakva praksa se sve više ustanovljava i kod nas, a na žalost, 31. oktobar se sve više pominje u ovom kontekstu umesto kao dan kada se proslavlja jedan od najvećih svetitelja, sveti Luka.
Iako NIJE PRVI PUT, fanovi smatraju da je sada PRETERALA! Pevačica novom fotografijom izazvala BES - "Zbog ovoga ti niko NE VERUJE!"
Ne sadite ga BLIZU KUĆE, izuzetno je OTROVNO - Drvo koje mnogi Srbi imaju u dvorištu ne treba da bude uz domaćinstvo
Počevši od irske tradicije, Noć veštica je postala nacionalno priznat festival u Americi. Više od 150 miliona ljudi u planu SAD učestvuje na proslavama "Halloween-a".
Jedno od objašnjenja zbog čega se obeležava Noć veštica kaže da su još Kelti smatrali kako je 1. novembar zapravo početak nove kalendarske godine, pa su proslavu noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti. Verovali su takođe, kako u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu, dok živi tada u strahu od njih prave buku kako bi ih oterali bojeći se susreta sa njima.
Druidi, keltski sveštenici, dan pre svoje Nove godine - 31. oktobar smatralu su Danom mrtvih kada je granica između ovog i onog sveta najlabavija i tog dana izvodili važan ritual. U to vreme je, kako se verovalo, ustajao Šaman – bog mrtvih koji je odlučivao o sudbini duša umrlih u prethodnoj godini.
Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.
Rimljani su takođe dali na značaju ovoj noći, a smatrali su je i zimskim mračnim periodom godine. Oni su u ovoj noći gasili vatre u ognjištima i verovali da mrtvi dolaze na ovaj svet pa su različito povrće, koje su prethodno izdubili, ostavljali na svojim kućnim vratima kako bi oterali umrle. Sada je to najčešće bundeva, što je veći deo sveta gde se obeležava ova noć prihvatio od Amerikanaca.
U 19. veku ovaj ritual maskiranja raširio se svuda po svetu, pa ga nažalost možemo videti čak i danas kod naših mladih kojima je posebno interesantno da tog 31. uveče (kada se kod nas praznuju sveti apostol Luka i sveti Petar Cetinjski) održavaju razne žurke – maskenbale za "Halloween".
Bele poklade
U pojedinim mestima u Srbiji i dan-danas se održava tradicionalna manifestacija Bele poklade, povodom istoimenog hrišćanskog praznika, koji je u pravoslavnom crkvenom kalendaru poznat i kao Bela nedelja, Velike poklade ili Proštene poklade, jer se na taj dan opraštaju svađe i uvrede.
Bele poklade predstavljaju srpski dan veštica, vreme kada se mlađi maskiraju i oblače se u kožuhe i stavljaju obredne maske od tikve, vune i perja na lice.
Bela nedelja je pokretni praznik koji se obeležava poslednje nedelje pred uskršnji post, a poslednji dan te sedmice naziva se Bele poklade. Vreme pred Bele poklade smatra se periodom neobuzdanog uživanja u jelu, piću i proslavama, te se Bele poklade uzimaju kao poslednji dan takvog ponašanja pred početak uskršnjeg posta.
Poreklo Poklada vezano je za pagansko obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća, koje je hrišćanska crkva prihvatila i prilagodila. Poslednja sedmica pred veliki Uskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede.
Prerušeni i sa maskama, mladići idu od vrata do vrata seoskih domaćinstava i uz zvuk zvona klepetuše i bubnja, udaranjem štapova o plot, prag i doksat kuće, isteruju zle duhove.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period posta treba ući bez greha i pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli "očišćeni".
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri ("olalija"). U Homolju je postojao običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Poklade se sastoje od povorki maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite radnje magijsko-zabavnog karaktera. Maskirane povorke pevaju, a seljani ih darivaju mesom, slaninom, kolačima, jajima.
Jedna stara poslovica kaže "Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti". Vreme je da se vratimo svojim običajima i umesto da čitamo o tuđima, naučimo nešto o onome što naš identitet čini celovitim. A da bismo to učinili moramo poštovati tuđe, ali negovati svoje.
Tako da je sasvim legitimno i poželjno maskirati se, ali ne 31. oktobra već 4 puta godišnje - pred četiri velika posta.