"Дао си душу ђаволу!" Славни глумац оптужен да се бавио САТАНИЗМОМ, прича експлодирала након овог постука

Глумац Кристофер Ли млађој публици највише је препознатљив по улози злог чаробњака Сарумана Белог у филму "Господар прстенова", али је након Беле Лугошија он био најпознатији глумац који је играо Дракулу у чак десет филмова. Ли је чувен по улогама у хорор филмовима, али читајући његову биографију уверићете се да је био изузетно свестрана личност, па је неправедно везивати га за две роле, јер је његов допринос како филмској индустрији, тако и друштву био знатно већи. 

Рођен је као Кристофер Френк Ли у Лондону 1922. године, али је увек истицао да по мајчиној линији потиче из италијанске племићке породице Карандини.

Ли је као младић био веома заинтересован за оперско певање, имао је снажан глас и планирао да се након Другог светског рата бави певањем. 

За време рата је служио у британском ратном ваздухопловству, а за његову службу у војсци данас постоје бројне опречне тврдње, где на једној страни стоји прича да је био веома утицајан у обавештајној служби, као и да је учествовао у многим тајним операцијама. Историчари данас тврде да су такве приче без покрића и да нема података који би могли да докажу ове приче. 

Ли је по питању своје службе остао тих до краја живота, а када га је један новинар питао да му открије детаље службе, рекао му је: "Знате ли да чувате тајњу?" Новинар је одговорио да зна, на шта му је Ли одговорио: "Знам и ја."

Оно што је познато је да је након радио за организацију која се бавила проналажењем и идентификовањем нацистичких ратних злочинаца. 

Због свега наведеног тврдње типа „Кристофер Ли је био елитни командос и тајни агент који је изводио тајне мисије“ не могу се сматрати потпуно доказаним. Оно што јесте потврђено јесте да је радио обавештајне послове у РАФ-у и да је сарађивао са специјалним структурама.

Након рата вратио се певању, али стицајем околности завршио је као глумац, јер каријера оперског певача није могла да се реализује. Рекли су му да има потенцијала, али да ће му бити потребне године вежбања, за шта у том тренутку није имао ни новац, а ни време. 

Било је потребно пронаћи одмах посао, који ће му омогућити да зарађује за живот, па се опробао као глумац, што такође у почетку није био лак посао за Лија, који је био веома специфичан, висок чак 196 цм, са изузетно дубоким гласом, због чега је добијао углавном споредне улоге, најчешће негативаца. 

Овакве улоге донеле су му прилику која му је и покренула каријеру, добио је насловну улогу у филму "Дракула" из 1958. године, по којој је остао упамћен и као што смо рекли играо је у десет филмова Дракулу у оквиру Хамер продукције, познате по хорор филмовима. 

Наставио је у истом маниру, па се поред колега Питера Кушинга и Винсента Прајса, са којима је био веома близак и добар пријатељ, може сматрати носиоцем овог жанра током шездесетих, седамдесетих, па и касније. 

Кристофер Ли бавио се и изучавањем окултизма, али је више пута негирао да је учествовао у било каквим ритуалима и врло често је истицао да је католик, као и да је сатанизам веома опасна ствар коју људи узимају здраво за готово. 

Његова најпознатија изјава потиче са предавања на Универзитету Даблин из 2011. године:

"Упознао сам људе који су тврдили да су сатанисти. Који су тврдили да се баве црном магијом. Који су тврдили да о томе много знају... Ја вас упозоравам: никад, никад, никад. Нећете изгубити само разум, изгубићете и душу."

Ова изјава је вероватно најјаснији показатељ његовог става. Није говорио као неко ко подржава сатанизам, већ управо супротно – као неко ко сматра да су такве ствари опасне.

У једном ранијем интервјуу из седамдесетих година, док је промовисао филм "То the Девил а Daughter", рекао је:

"Људи би требало да знају за опасности сатанизма; дијаболизам постоји, у то нема сумње."

Занимљиво је да је Ли правио разлику између проучавања окултизма и бављења њиме. Тврдио је да га тема занима историјски и књижевно, да познаје људе који су били укључени у такве кругове, али је изричито негирао да је икада учествовао у сатанистичким или магијским праксама.

 Такође је демантовао популарну причу да поседује огромну библиотеку окултних књига, рекавши да има свега неколико таквих наслова.

Што се тиче хришћанства, потврђено је да је био англо-католик и да је након Другог светског рата служио као олтарник у цркви.

Занимљиво је и да су га пријатељи описивали као веома религиозног човека, па се његов поглед на окултизам.

Међутим, око овог аспекта његове биографије постоје изузетно подељена мишљења код публике.

Неки га сматрају иконом, док други не верују у његову причу да је само изучавалац сатанизма, већ и да га је практиковао. 

Целу причу о сатанизму подгрејао је његов хеви метал албум који је издао у 88. години.

 У позним годинама снимао је албуме симфонијског и хеви-метал жанра, укључујући "By the Sword анд the Cross" и "The Оменс оф Death". Тако је на неки начин остварио свој младалачки сан о певачкој каријери, само не кроз оперу него кроз епску и метал музику.

Иако је читавог живота говорио против сатанизма, управо овај албум био је разлог за многа нагађања и јавне расправе око тога да он заправо пропагира сатанизам.

Будући да се често у јавности у то време појавиљавао показујући знак ђавола. Међутим, све је то оповргао тврдећи да су његове песме епска фантастика да нема никаквог сатанизма у њима, а да је знак који показује заправо научио од своје баке италијанке и да тера зле силе. 

Ипак на мрежама испод оваквих фотографија врло често освану и кометри, попут, "Продао си душу ђаволу", "Отишао си ономе којем си продао душу" и слично.

Сам Ли је касније говорио да је глума била професија у коју је „ушао случајно“, док је музика остала његова доживотна страст. Зато није необично што су многи који су га познавали тврдили да је себе сматрао подједнако музичарем колико и глумцем.