"Dao si dušu đavolu!" Slavni glumac optužen da se bavio SATANIZMOM, priča eksplodirala nakon ovog postuka

Glumac Kristofer Li mlađoj publici najviše je prepoznatljiv po ulozi zlog čarobnjaka Sarumana Belog u filmu "Gospodar prstenova", ali je nakon Bele Lugošija on bio najpoznatiji glumac koji je igrao Drakulu u čak deset filmova. Li je čuven po ulogama u horor filmovima, ali čitajući njegovu biografiju uverićete se da je bio izuzetno svestrana ličnost, pa je nepravedno vezivati ga za dve role, jer je njegov doprinos kako filmskoj industriji, tako i društvu bio znatno veći. 

Rođen je kao Kristofer Frenk Li u Londonu 1922. godine, ali je uvek isticao da po majčinoj liniji potiče iz italijanske plemićke porodice Karandini.

Li je kao mladić bio veoma zainteresovan za opersko pevanje, imao je snažan glas i planirao da se nakon Drugog svetskog rata bavi pevanjem. 

Za vreme rata je služio u britanskom ratnom vazduhoplovstvu, a za njegovu službu u vojsci danas postoje brojne oprečne tvrdnje, gde na jednoj strani stoji priča da je bio veoma uticajan u obaveštajnoj službi, kao i da je učestvovao u mnogim tajnim operacijama. Istoričari danas tvrde da su takve priče bez pokrića i da nema podataka koji bi mogli da dokažu ove priče. 

Li je po pitanju svoje službe ostao tih do kraja života, a kada ga je jedan novinar pitao da mu otkrije detalje službe, rekao mu je: "Znate li da čuvate tajnju?" Novinar je odgovorio da zna, na šta mu je Li odgovorio: "Znam i ja."

Ono što je poznato je da je nakon radio za organizaciju koja se bavila pronalaženjem i identifikovanjem nacističkih ratnih zločinaca. 

Zbog svega navedenog tvrdnje tipa „Kristofer Li je bio elitni komandos i tajni agent koji je izvodio tajne misije“ ne mogu se smatrati potpuno dokazanim. Ono što jeste potvrđeno jeste da je radio obaveštajne poslove u RAF-u i da je sarađivao sa specijalnim strukturama.

Nakon rata vratio se pevanju, ali sticajem okolnosti završio je kao glumac, jer karijera operskog pevača nije mogla da se realizuje. Rekli su mu da ima potencijala, ali da će mu biti potrebne godine vežbanja, za šta u tom trenutku nije imao ni novac, a ni vreme. 

Bilo je potrebno pronaći odmah posao, koji će mu omogućiti da zarađuje za život, pa se oprobao kao glumac, što takođe u početku nije bio lak posao za Lija, koji je bio veoma specifičan, visok čak 196 cm, sa izuzetno dubokim glasom, zbog čega je dobijao uglavnom sporedne uloge, najčešće negativaca. 

Ovakve uloge donele su mu priliku koja mu je i pokrenula karijeru, dobio je naslovnu ulogu u filmu "Drakula" iz 1958. godine, po kojoj je ostao upamćen i kao što smo rekli igrao je u deset filmova Drakulu u okviru Hamer produkcije, poznate po horor filmovima. 

Nastavio je u istom maniru, pa se pored kolega Pitera Kušinga i Vinsenta Prajsa, sa kojima je bio veoma blizak i dobar prijatelj, može smatrati nosiocem ovog žanra tokom šezdesetih, sedamdesetih, pa i kasnije. 

Kristofer Li bavio se i izučavanjem okultizma, ali je više puta negirao da je učestvovao u bilo kakvim ritualima i vrlo često je isticao da je katolik, kao i da je satanizam veoma opasna stvar koju ljudi uzimaju zdravo za gotovo. 

Njegova najpoznatija izjava potiče sa predavanja na Univerzitetu Dablin iz 2011. godine:

"Upoznao sam ljude koji su tvrdili da su satanisti. Koji su tvrdili da se bave crnom magijom. Koji su tvrdili da o tome mnogo znaju... Ja vas upozoravam: nikad, nikad, nikad. Nećete izgubiti samo razum, izgubićete i dušu."

Ova izjava je verovatno najjasniji pokazatelj njegovog stava. Nije govorio kao neko ko podržava satanizam, već upravo suprotno – kao neko ko smatra da su takve stvari opasne.

U jednom ranijem intervjuu iz sedamdesetih godina, dok je promovisao film "To the Devil a Daughter", rekao je:

"Ljudi bi trebalo da znaju za opasnosti satanizma; dijabolizam postoji, u to nema sumnje."

Zanimljivo je da je Li pravio razliku između proučavanja okultizma i bavljenja njime. Tvrdio je da ga tema zanima istorijski i književno, da poznaje ljude koji su bili uključeni u takve krugove, ali je izričito negirao da je ikada učestvovao u satanističkim ili magijskim praksama.

 Takođe je demantovao popularnu priču da poseduje ogromnu biblioteku okultnih knjiga, rekavši da ima svega nekoliko takvih naslova.

Što se tiče hrišćanstva, potvrđeno je da je bio anglo-katolik i da je nakon Drugog svetskog rata služio kao oltarnik u crkvi.

Zanimljivo je i da su ga prijatelji opisivali kao veoma religioznog čoveka, pa se njegov pogled na okultizam.

Međutim, oko ovog aspekta njegove biografije postoje izuzetno podeljena mišljenja kod publike.

Neki ga smatraju ikonom, dok drugi ne veruju u njegovu priču da je samo izučavalac satanizma, već i da ga je praktikovao. 

Celu priču o satanizmu podgrejao je njegov hevi metal album koji je izdao u 88. godini.

 U poznim godinama snimao je albume simfonijskog i hevi-metal žanra, uključujući "By the Sword and the Cross" i "The Omens of Death". Tako je na neki način ostvario svoj mladalački san o pevačkoj karijeri, samo ne kroz operu nego kroz epsku i metal muziku.

Iako je čitavog života govorio protiv satanizma, upravo ovaj album bio je razlog za mnoga nagađanja i javne rasprave oko toga da on zapravo propagira satanizam.

Budući da se često u javnosti u to vreme pojaviljavao pokazujući znak đavola. Međutim, sve je to opovrgao tvrdeći da su njegove pesme epska fantastika da nema nikakvog satanizma u njima, a da je znak koji pokazuje zapravo naučio od svoje bake italijanke i da tera zle sile. 

Ipak na mrežama ispod ovakvih fotografija vrlo često osvanu i kometri, poput, "Prodao si dušu đavolu", "Otišao si onome kojem si prodao dušu" i slično.

Sam Li je kasnije govorio da je gluma bila profesija u koju je „ušao slučajno“, dok je muzika ostala njegova doživotna strast. Zato nije neobično što su mnogi koji su ga poznavali tvrdili da je sebe smatrao podjednako muzičarem koliko i glumcem.